Analize I Kolumne

Шта је потписано у Вашингтону?

Како ТАНЈУГ преноси, директор приштинске телевизије „Кљан Косова“ Адријатик Кељменди је на интернету објавио текст за који тврди да је споразум који је потписао „премијер Косова“ Авдулах Хоти у Белој кући.

Документ је на енглеском језику и нема форму уобичајену за међународне споразуме.

Прва страница објављеног документа је честитка председника Трампа Авдулаху Хотију, исписана на личном меморандуму америчког председника, у којој председник Трамп поздравља дипломатски продор у „Србија – Косово нормализацији“, а, затим, поздравља и нормализацију дипломатских односа „Косова“ с Израелом.

Други део документа је исписан на две странице, без икаквог меморандума или печата, има наслов „Економска нормализација“, а потписао га је једино Авдулах Хоти.  У овом делу се помиње сагласност обеју страна (Београда и Приштине) да примене споразуме о аутопуту и железничкој прузи из фебруара ове године, као и да приступе изради студије изводљивости изградње железничке везе с неименованом луком на Јадранском мору. Одређено је да ће обе стране сарађивати с америчким државним финансијским институцијама на пројектима у више области, као и да ће у Београду бити отворено представништво Финансијске корпорације за међународни развој Сједињених Америчких Држава.

Наведено је и да ће у Мердару бити изграђен прелаз (не знамо да ли гранични или неки други), да ће се обе стране укључити у „Мини Шенген“ зону и да ће школска сведочанства и дипломе бити признати на обе стране.

За Језеро Газиводе је речено да ће обе стране сарађивати с америчким државним органима у изради студије изводљивости његовог заједничког коришћења.

И Београд и Приштина ће диверзификовати изворе енергије, неће набављати опрему за 5Г мрежу мобилне телефоније од добављача у које се не може имати поверење и појачаће надзор над путницима у ваздушном саобраћају користећи америчку технологију.

Пресуде у вези с имовином Српске православне цркве морају да се поштују, а биће заштићено верско наслеђе, као и имовина одузета у време холокауста.

Радиће се на расветљавању судбине несталих и на повратку избеглих, о чему ће се једном годишње подносити извештај.

Обе стране ће радити на томе да 69 земаља у свету које криминализују хомосексуализам, прекину с таквом праксом.

Хезболах је терористичка организација.

Уводе се једногодишњи мораторијуми у деловању обеју страна у међународној заједници. „Косово“ годину дана неће покушавати да буде примљено у међународне институције, а Србија годину дана неће водити кампању поништавања признања „Косова“ од стране трећих земаља.

Већ у следећој тачки, утврђује се да је Израел признао „Косово“.

 

Шта потписано, у ствари, значи?

Уколико је тачно то што директор Кељменди објављује, у Вашингтону је Србији нанета велика штета, која може довести до тешких последица, можда и потпуно непоправљивих.

Изградња аутопута и железничке пруге је врло корисна за обе стране, али је договорена раније. О признавању диплома и школских сведочанстава је тешко судити на основу једне реченице која у предметно споразуму стоји.

Од ограничења у развоју 5Г мреже, појачаног надзора путника у авионима, па и од диверсификације извора енергије, користи неће имати нико ни на Косову и Метохији ни у остатку Србије. Користи од тога може да има само Америка.

Залагање за поштовање судских одлука у вези са Српском православном црквом је, наравно, позитивно. Међутим, шта уколико у будућности судови на Косову и Метохији почну да суде на штету СПЦ? Немојмо заборавити, од потписивања Бриселског споразума нема судова Републике Србије на том простору.

Зашто је потребно да се мала Србија и непризнато „Косово“ баве декриминализацијом хомосексуализма у земљама у којима је та појава на удару закона, а то су, махом, афричке земље и земље Средњег истока, није потпуно јасно. Ваљда ће „Косово“ убедити Иран, а Србија Саудијску Арабију да промене своје законе.

Ни Београду ни Приштини није у интересу да, што би српски сељаци рекли, „чачкају мечку“ и замерају се с Хезболахом.

И, на концу, оно главно, због чега је читава ствар, изгледа, изведена. „Република Косово“ неће тражити пријем у међународне организације годину дана. Јасно је да, у овом тренутку, то није никакав уступак Приштине. Како тврде највиши званичници Србије, а и пракса исто показује, „Косово“ нема већину у међународној заједници која би му донела пријем у био коју међународну организацију, бар не у кратком року.

С друге стране, Србија обуставља кампању поништавања признања „Косова“ код земаља које су то раније учиниле на годину дана. Таква обавеза би се, сама по себи, у тренутном односу снага, могла прихватити; сада Србија има већину у међународној заједници која не признаје „Косово“. Можда заиста тренутно нема потребе трошити енергију на нова поништења признања „Косова“.

Међутим, Србија се обавезала и да годину дана неће тражити ни од једне земље, нити од неке међународне организације, да не препозна „Косово“ као независну државу! С друге стране, „Косово“ се није обавезало да неће тражити признање држава које га већ нису признале.

Шта ће се догодити у наредних годину дана? Србији су везане руке. Обећала је да неће тражити повлачење већ учињених признања „независног Косова“ и да неће тражити ни од једне земље да не препозна (што значи да не призна) „Косово“ као независну државу. „Косову“ је пут отворен. Није се обавезало да неће тражити признање земаља које га сада не признају.

„Косово“ ништа не спречава да, помогнуто својим „пријатељима“ у најмоћнијим земљама света, крене у кампању ради нових признања своје независности. Србија, пак, мора да ћути; тако се обавезала у Белој кући.

Сигурно је да ће у наредном периоду број земаља које признају косовску независност порасти, можда поново до броја који обезбеђује већину у међународној заједници. Шта ће се догодити потом, када Приштини истекне мораторијум од годину дана за укључивање у међународне институције, није тешко замислити.

Описани процес је већ отпочео. Израел признаје „Косово“.

У овом тренутку, једино се надамо да Адријатик Кељменди не говори истину и да није објавио прави споразум потписан у Вашингтону.

У сваком случају, предметни документ погледајте на званичном ТАНЈУГ-овом сајту, на адреси http://www.tanjug.rs/multimedia1.aspx?izb=f&&GalID=476793.

 

Љубомир Костић

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh