Сајбер нападачи различитих профила више пута су показали да могу да угрозе функционисање читавих система. Питање је да ли то могу да учине и терористи. Интернет и рачунарске мреже су моћан ресурс, на који се савремено друштво умногоме ослања. Узимајући у обзир да инфраструктура држава, попут транспортног саобраћаја, електромрежа, финансијских трансакција, војних одбрамбених система…, све више свој рад ослања на рачунарске мреже, постоји бојазан да сајбер напад терориста може озбиљно да поремети функционисање нападнутог система, па и да доведе до угрожавања живота људи. До сада се није десио такав напад, али експерти за безбедност процењују да у будућности постоји опасност од таквог сценарија.
Терористичке групе користе сајбер простор да регрутују, шире пропаганду и организују своје активности. Познато је да је Осама бин Ладен комуницирао с припадницима Ал Каиде преко лаптоп компјутера и енкриптованих порука. С друге стране, такозвана Исламска држава направила је револуцију у коришћењу друштвених мрежа попут „Твитера”, „Фејсбука”, „Инстаграма”, „Јутјуба”, не би ли своју пропаганду пласирала што већем кругу људи. Иако су медији више пута декларисали сајбер активности као сајбер тероризам, треба ипак разликовати сајбер тероризам као нелегални акт у сајбер простору од просте активности коју терористи користе уз помоћ интернета и компјутера.
Наиме, сајбер тероризам је нелегалан акт и односи се на унапред испланиране, политички мотивисане нападе на податке, компјутерске системе и програме, с циљем да се изазове, пре свега, осећај страха и несигурност нападнутих. С обзиром на то да се одвија у сајбер простору, подразумева се да је сам терористички акт планиран, извршен или координисан помоћу рачунарских мрежа и компјутера. Као и сваки облик тероризма, има политичку, идеолошку, верску, социјалну димензију. Један од потенцијално најопаснијих облика сајбер тероризма јесте угрожавање критичне националне инфраструктуре.
Али, није сваки сајбер напад аутоматски сајбер тероризам. Јер, терористи желе да пренесу своју поруку већој групи људи; њима је потребна глобална публика за ширење своје пропаганде, за комуникацију и регрутацију нових чланова, што им интернет као глобални комуникациони медиј омогућује. Ова дејства су само један од инструмената деловања терориста, али сама по себи нису сајбер напади који циљају на компјутерске системе националне инфраструктуре. Активности терориста у сајбер простору, као што су постављање ужасавајућих видео-снимака, објављивање вести, блокирање рада интернет сајтова, могу изазвати осећање страха и панике и могу имати и политичку и идеолошку позадину, али не изазивају смрт, повреду или физичко оштећење, еколошку или финансијску катастрофу. Зато треба разликовати сајбер нападе који могу бити изазвани директним акцијама сајбер терориста од активности које терористи спроводе у сајбер простору а које су углавном пропагандног карактера.
Сам појам сајбер тероризам често се у свету и злоупотребљава или се недовољно добро тумачи. Озбиљни напади терориста на виталне структуре једне државе, као што су водоводни системи, електрична мрежа, контрола ваздушног саобраћаја, нуклеарна постројења, који могу да доведу до физичког оштећења, уништења, па и смрти људи, сматрају се терористичким актом.
Компјутери сигурно неће у догледно време заменити класична средства борбе терориста, попут експлозива и пушака, али сајбер тероризам постаје реална опасност по државу и њену инфраструктуру.
Аналитичар за сајбер безбедност
