Два динара пресудила су пре осам деценија ко ће излити у бронзи монументалне „коње и дивове”, постављене испред скупштинског здања. За ту суму понуда ливнице Миодрага Јеремића била је повољнија од понуда других ливничара који су се тада јавили на конкурс.

Свакодневно грађани Београда пролазе поред здања чија је градња завршена у октобру 1936. године. Осам деценија се у скупштинској сали смењују посланици које народ бира и чија имена изговара с лакоћом и без присећања, што ниje случај кадa се треба сетити имена скулптора, творца „коња враних”. Тома Росандић наменски је, по позиву Одбора за уређење скупштине, извајао скулптуру чији је пун назив „Играли се коњи врани, а са њима и див јунаци”. Део је узет из народне песме Играли се коњи врани, а други део „…и са њима див јунаци” је додао сам Росандић.

Росандић је скулптуру завршио 1936. године, радио ју је у гипсу, у својој кући у Улици Љубе Јовановића 3, коју је касније завештао граду.

У докторату историчарке уметности Миље Стијовић „Музеј Томе Росандића“ наведен је занимљив податак да је, поводом идеје да су испред улаза предвиђена два лава од бронзе, Лојзе Долинар писао Председништву Народне скупштине како би било „много погодније ако се на улаз ставе два коња са јахачем – који би представљали извесну идеју много ближу нашем народу но лавови”.

Скулптуре су испред Народне скупштине постављене 1938. године.

– Публика никако не може да се снађе, и непрекидно се понавља исто питање: шта представљају скоро постављене скулптуре пред Народном скупштином?

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ