Када званична статистика пензијског фонда каже да најнижа пензија за пензионере Фонда ПИО запослених и самосталних делатности износи 14.338,72 динара месечно, а да је за пољопривреднике 11.272,77, човек се запита како ли ови пензионери „крпе крај с крајем”. Поготово ако се зна да је просечна потрошачка корпа за децембар 2018. године износила 70.637,68 динара.
С друге стране, биће и оних који ће с правом рећи да су ове пензије мале, јер су они који их данас примају кратко радили и уплаћивали доприносе на најнижу основицу. Али, шта рећи за оне пензионере који месечно из два дела примају по 250 или 500 и 1.000 динара, какав је случај са шездесетосмогодишњим Александром Видојковићем, из села Бериље крај Прокупља, који из два дела укупно прима 1.052 динара. Дакле, ни 10 евра.
Како у разговору за „Политику” каже, верује да нема ниже пензије од његове, али с друге стране и признаје да је у Србији радио три године као шофер тешких машина, а да је још 12 радио у Словенији где је зарадио пензију од 280 евра. Пензионисао се, каже, са 65 година, дакле, отишао је у пуну старосну пензију и последње три године прима месечно 1.052 динара.
– Супруга ми је остала да живи у Словенији, па њој остављам тих 280 евра. Ја живим од оно мало уштеђевине коју сам зарадио на црно, јер је то био једини начин да преживим и исхраним породицу. Од тих пара данас помажем и ћерку и унуче. Јер, како бих иначе од 1.052 динара месечно могао да живим, прича он и додаје да осим лопате за снег и своје куће у Прокупљу нема ништа од механизације да би обрађивао земљу и тако зарадио још неки новац.
Каже да од 1991. до 2001. нема ни дана радног стажа, јер га је почетак рата затекао у Словенији и морао је да спасава живу главу и врати се у Бериље. Возио је храну за војску тих ратних година и био на ратишту, али не зна да ли су му то на било који начин урачунали у пензијски стаж. Размишљао је да оде до председника државе и покаже му свој пензијски чек, али одустао је. Сналази се некако, прича он.
Признаје да ову пензију најчешће остави код својих пријатеља у кафани где плати туру пића и тако почасти и поштара који му доноси овај новац.
Од пре три године јавности је познат и случај П. М. који је тада уместо 6.700 динара, колика му је била месечна пензија, добијао свега по 1.000, због дуга за гас, који му пензијски фонд одбија од пензије. Тада је јавно рекао да мисли да нема пензионера који мање од њега прима. Да ово није само случај пензионера из Србије, него да их има и у комшилуку, потврђује пример једног пензионера из Федерације БиХ, односно из Дервенте, који прима пензију од свега 3,61 марке. Када се одбију поштански трошкови остаје 1,61 марка.
Иако по закону пензијски фонд не сме да објављује имена и податке пензионера и њихова примања, за „Политику” потврђују да пензију нижу од најниже тренутно у Србији прима 37.005 из категорије запослених и самосталних делатности и 17.274 из категорије пољопривредника.
Упитани да ли су им то једина примања, у ПИО фонду одговарају да су они који примају износ нижи од најниже пензије углавном пензионери који имају део српске и део иностране пензије. Други случај су пензионери који примају породичну пензију.
У ПИО још кажу да износ најниже пензије по важећем закону прима укупно 110.932 корисника из категорије запослених и самосталних делатности (14.338,72 динара) и 132.468 корисника из категорије пољопривредника (11.272,77 динара).
Иначе, редакцији „Политике” јављао се и човек који месечно прима 223 динара пензију. На срећу то му је само део српске пензије, а остатак прима из Немачке. На питање зашто тако мало прима, каже да је само неколико година, док је још радио у Немачкој, по члану 15 Закона о ПИО, уплаћивао себи пензију у Србији на најнижу основицу. То је урадио да би, прича, данас имао право на бесплатно лечење и здравствену заштиту у Србији.
Други пример једног нашег читаоца је да је по одласку у пензију наставио да живи у Немачкој, али и да прима део српске пензије. Будући да му српски ПИО фонд ову пензију шаље на свака три месеца пожалио се и „Политици” и фонду да му је скупље да плаћа трошкове уплате новца на рачун (иако они стижу квартално, а не месечно) него што му је износ пензије.
