Пошто данас у подне председник Србије Томислав Николић на предлог владе саопшти да распушта скупштину и расписује ванредне изборе, парламент и влада прелазе у стање техничког мандата. То значи да се ове две важне државне институције могу састати само у случају да то захтевају неодложни државни послови.

Тако се Вучићева „техничка влада” од данас, како то налаже Закон о влади, бави само текућим пословима без којих влада којој је престао мандат не би могла ни формално да постоји. Она, међутим, неће моћи да доноси неке важне одлуке које су право владе у пуном мандату, осим у неким изузетно важним ситуацијама за земљу. Техничка влада, рецимо, не може да доноси законе, али зато мора и може да доноси законе чије је доношење везано за законски рок, потребе државе, интересе одбране или природне, привредне и техничке несреће. Интереси одбране тичу се безбедности земље и њеног супротстављања војним и невојним изазовима, ризицима и претњама.

Да ли би онда у таквој ситуацији ова влада могла да потпише споразум са Русијом о дипломатском имунитету Руско-српског хуманитарног центра у Нишу?

Формално гледано, вероватно не, јер је, пре свега, реч о важној политичкој одлуци. Међутим, влада, односно премијер немају дилему у вези с овим споразум – бар засад, јер, како каже премијер, још није постигнут договор са Москвом о томе. Такође, и поред неких незваничних најава да би у јеку предизборне кампање руски премијер Дмитриј Медведев требало да посети Србију, његов долазак још није утаначен. Тако је ово питање, за време предизборне кампање, стављено „ад акта”.

Подсећања ради, Влада Србије се и 2014. године године позвала на свој „технички статус” када је од ње тражено да се придружи санкцијама Европске уније против свргнутог украјинског режима.

Како је тада саопштено из Министарства спољних послова, „нова влада Србије ће се изјаснити о ситуацији у Украјини и на Криму”, а „техничка влада не коментарише актуелна политичка дешавања у свету”.

Дакле, ова влада наставља са својим текућим пословима, који се, како каже Закон о влади, односе на спровођење политике, закона и других аката скупштине, комуникације са другим институцијама у држави, представљању извршне власти у дипломатским и протоколарним контактима. С уобичајеним радом морају да наставе кабинет премијера, генерални секретаријат и све остале службе владе. То су, заправо, послови без којих влада којој је престао мандат не би могла чак ни да „вегетира”.

————————————————————-

Вучић: Потребна нова снага уједињене Србије са јасним мандатом да се реформе заврше

„Влада Србије сматра да је прва фаза у успостављању другачије, модерне и успешне Србије окончана тиме што су у потпуности стабилизоване економске и политичке прилике, те да је за обезбеђивање европског животног стандарда и утврђивање јасног и недвосмисленог пута наше земље у будућност потребна нова снага уједињене Србије са јасним мандатом да се реформе заврше и да омогуће нашој држави да буде на улазним вратима европске породице народа”, каже се у предлогу за распуштање скупштине који је премијер Александар Вучић јуче упутио председнику Томиславу Николићу.

Такође се наводи и да је влада успела да за непуне две године спречи колапс јавних финансија, да тешким економским реформама изведе земљу из рецесије и да отвори прва поглавља на путу Србије ка ЕУ. А све те резултате влада је, како се истиче, успела да постигне захваљујући поверењу грађана.

Ј. Церовина

————————————————————-

Све док се не конституише нови сазив скупштине, посланици у случају потребе могу да се окупе, одрже седницу и донесу неку одлуку

(Фото Томислав Јањић)

Парламент је јуче заседао последњи пут у овом сазиву, а његова председница Маја Гојковић је неколицину посланика који су из сале за заседање изашли нешто мало пре завршетка гласања поздравила речима: „Не могу да кажем да се видимо у другом филму, јер не знам ко ће глумити.” Посланици који су дочекали крај изјашњавања поздравили су га аплаузом.

Гојковићева је захвалила посланицима на заједничком раду и подсетила да су заседали 232 дана и ноћи, усвојили 384 закона и 233 остала акта, те да могу да буду поносни на оно што су урадили.

Ко ће крајем маја или почетком јуна сести у посланичку клупу, знаће се почетком маја, кад буду проглашени резултати избора. Све док се не конституише нови сазив, распуштени парламент ће бити ту да, у случају потребе, одржи седницу и донесе неку одлуку. У Уставу стоји да скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне послове, одређене законом. Њена пуна надлежност успоставља се у случају проглашења ратног или ванредног стања и траје до окончања тог стања.

У Закону о Народној скупштини стоји и да распуштени парламент, односно надлежни одбор може да обавља неодложне послове, као што су бављење мандатно-имунитетским питањима и остваривање међународне сарадње, решавање појединачних случајева материјално-статусних питања народних посланика, али и других изабраних и именованих лица, уколико су везани за законски рок или то налажу потребе државе.

У неким ранијим сазивима догађало се да распуштени парламент ипак одржи седницу, јер је било потребно укинути некоме имунитет (судија, посланик). Претходни распуштени девети скупштински сазив морао је да одржи седницу да би укинуо посланички имунитет једном напредњаку.

Од 2000. године, укључујући и ту годину, само је један скупштински сазив одрадио пун мандат и то је онај који је конституисан 2008. године. Избори за тај сазив одржани су 11. маја 2008, а следећи су били 6. маја 2012. Близу пуном мандату био је и сазив који је конституисан после избора одржаних 28. децембра 2003, недостајало му је десетак месеци. Сва четири остала скупштинска сазива после 2000. године била су краћег даха. Најкраће је потрајао сазив који је конституисан после избора 2007. године – једва нешто мало више од годину дана.

М. Чекеревац