Овде вам пре стигне аутобус него лифт, дочекује нас седамдесетдвогодишњи станар на 23. спрату зграде „Рудо 1”, на Коњарнику. Житељи ове вишеспратнице, њих око 600 у 192 стана, муку муче са дотрајалим лифтовима. Имају их четири, али у функцији су углавном два и то – јединица вози без проблема до 27. спрата, али до 16. стаје само на шестом и 11, и теретни четворка који „саобраћа” до 23, али повремено зна да закаже.

Двојка, која ни јуче није радила, често се заглављује и квари, па се у њу улази на сопствену одговорност, а тројка је ван употребе већ четири године.

– Како живимо? Муку мучимо. Дође ми да се одселим негде, али немам где. Овде станује сиротиња, богати су отишли. Хвала богу па један лифт добро ради – говори времешни станар и брже-боље куца у дрвена врата да га случајно не урекне.

– Ако нам теретни стане, сви ће да навале у јединицу и она је готова за 15 дана. Срчани сам болесник, оперисао сам дебело црево, па ви видите да ли је технички изводљиво да се пешке попнем на 23. спрат. Не смемо чекати да стану сви лифтови јер се тај проблем не решава за дан, два – наставља пензионер из стана 231. Без мобилног телефона не улази у лифт – ако се заглави да позове хитне интервенције. Најмлађи житељи избегавају вожњу лифтовима, која и није пријатна – мало се тресе, чује се шркипа, а понекад зна и да пропада …

– Најгоре је у јутарњем и поподневном шпицу. Тад је прави хаос. У згради има доста старих и болесних, који ни до лекара не могу да оду кад лифт не ради, а то је за њих смрт – каже станар Александар Туцовић и констатује: – Само да нам не цркне теретни, то би био крај.

Али мештане источне капије не муче само лифтови – чак 80 одсто станова изнад којих се налазе терасе прокишњава, фасада се круни, притисак воде је слаб на вишим спратовима…

Недавно су изабрали ново руководство зграде које је спремно да се ухвати у коштац са проблемима и решава их, али су им, тврде, руке везане.

– Бивши председник скупштине зграде преминуо је пре три месеца. Стари благајник још није предао печат, нити је поднео финансијски извештај за последњих пет година. Док то не буде решено, нови сазив не може да ради – објашњава Драган Вујовић, новоизабрани председник. Чуо је, каже, да је ЈП „Градско стамбено” у два наврата нудило старом руководству да се проблем са лифтовима реши, али да је та понуда одбијена. Ни он, нити већина станара, како тврди, о томе ништа не знају.

– Лифтови су стари колико и зграда. Ове године ће прославити јубилеј – четири деценије. Дотрајали су и више не могу да се поправљају. Апелујемо на надлежне у граду да нам мало помогну, а од „Стамбеног” да поново доставе понуду за ремонт или замену лифтова. Само да та понуда буде разумна да станари то могу да поднесу. Па, ове зграде су симбол Београда као „Београђанка”, Авалски торањ… – наглашава Вујовић и напомиње да се, на срећу, у згради налазе мајстори за лифтoве и да одмах прискоче у помоћ. Али због дотрајалости све је то кратког даха.

Он избегава вожњу лифтoвима. Нерадо, али ипак је пристао да се екипом „Политике” попне теретњаком до 23. спрата.

– Не свиђа ми се то. Шта ако се заглавимо? – искрено нас је упитао. Вожња је, уз јаку шкрипу, прошла без проблема.

Вујовић има идеју да, као и његове комшије из суседних зграда „Рудо” 2 и 3, изда кров за постављање антена и новац уложи у одржавање.

Благајник Александар Мандић једва чека да стање преда новом сазиву, али ће то учинити када добије званичну потврду да је нови сазив легитиман.

– Станари су у проблему и зато је добро за зграду да се ова ситуација реши. Ако имате болесника, нико ни на осми спрат неће да дође без лифта, а камоли на 23 – нагласио је Мандић.

—————————————————————-

Прокишњавало са терасе

Поред муке с лифтом, због чега јуначки робу са пијаце тегли на колицима до трећег спрата, Јованка Батало (76) је годинама покушавала да се избори и са водом која је цурила са терасе изнад њеног стана.

– Град је пре деценију дао новац да се уради изолација на тераси. После тога кренуло је да прокишњава. Вода ми је упропастила таписерију стару више од 200 година. Сви су обећавали, и у општини и стамбеном, али нико ни прстом није мрднуо. Сама сам платила да се среди то горе јер нисам могла да дозволим да нам вода капље на главу – прича Јованка.

—————————————————————-

„Стамбено” нудило замену

„Стамбено” је згради „Рудо 1” слало две понуде за замену лифтова, али су обе одбили, тврди Никола Ковачевић, директор ЈП „Градско стамбено”.

– Нудили смо им да замене оба лифта, од којих један није у функцији од 2012, за пет милиона динара. Нове лифтове, месечно на 24 рате, плаћали би по стану око 1.000 динара. Друга варијанта била је да уграде један лифт за три милиона динара што би по стану износило око 700 динара месечно две године – каже Ковачевић.

Благајник Александар Мандић истиче да понуде нису прихваћене јер се у старту мислило да не могу да прођу, а у заједничкој каси није било довољно новца за тако велике инвестиције.

—————————————————————-

За обнову фасада четири милиона евра

Највећи проблем три двадесетосмоспратнице „Руда” 1, 2 и 3 је фасада чији комади, тешки десетине килограма, годинама отпадају. Житељи већ четири године покушавају да је обнове, али светло на крају тунела још не виде. Одустали су од реконструкције 30.000 квадратних метара спољњег омотача зграда јер не могу да обезбеде око четири милиона евра колико би коштала нова фасада. Зато су се одлучили за јефтинију варијанту: да закрпе рупе и спрече обрушавање дотрајалих делова.

– Грађевински факултет урадио је пројекат и тражимо извођача који би то могао да уради, али све зависи од понуде коју добијемо. Ми смо успели да прикупимо око 12 милиона динара што неће бити довољно за крпљење фасада – каже Милорад Сабљић, председник скупштине зграде „Рудо 2”.

—————————————————————-

Лична карта

Источна капија Београда – три стамбена солитера „Рудо” у истоименој улици на Коњарнику, грађени су између 1973. и 1976. године. Имају по 28 спратова, 190 станова и високи су по 85 метара. Аутори пројекта су архитекта Вера Ћирковић и инжењер Милутин Јеротијевић, а извођач радова било је предузеће „Рад”. Према једној варијанти, добиле су назив по месту Рудо у Босни и Херцеговини одакле потиче архитекта Драгољуб Мићовић који је у време изградње обављао стручни надзор.