Novosti online

Старе књиге

Откако смо поклекли пред свемоћном економском кризом и почели да тргујемо, осим српским, и половним енглеским књигама, обишао сам доста аустралијских кућа. Међутим, данас први пут идем у једну „нашу” кућу. Питер, једини наследник, спрема кућу свог стрица за продају, па му полице са књигама задају главобољу. Зато ме је позвао –књиге на енглеском је „сортирао”, али му са нашим иде теже јер не зна српски.

Пословнији наследници би довукли велики контејнер и књиге послали на рециклажу, али Питер хоће да их поклони нама, па да им ми нађемо нови дом. Хоће да тиме ода пошту свом стрицу.

Кућа каква и приличи добростојећој породици – много соба, слика и књига са посветама. А све је онако како је било годинама, осим што сада ту више нико не живи. У року од годину дана отишао је прво супруг, онда син јединац и на крају она – лекар.

Када сам ушао, најпре ме је обузела туга, а потом неки ледени страх. Томе су вероватно допринеле свуда разбацане картонске кутије – кућа мора на продају да би се намирила банка. Питер ми показа проблематичне полице и ја почех да гурам књиге у картонске кутије док су оне испадале из мојих руку. Очигледно нисам вичан овом послу.

Наслове сам престао да читам чим сам схватио да је ово једно од оних ретких места где и даље у миру „коегзистирају сви народи и народности”. Велики број књига ће поделити судбину земље којој су припадале, размишљам, али не скупих довољно храбрости да то кажем Питеру.

Нервоза се мало утиша пошто са Питером пронађосмо заједничку тему – Абориџине. Он, по занимању антрополог, попуни ми неколико празнина о том најстаријем народу на тлу Аустралије.

Захвалих се домаћину, затворих гепек и пожурих да покупим супругу са посла. Ту ми она замери што у новом ауту возим старе књиге, а онда ми исприча да је сама престала да гомила књиге у нашој кући – прочита их и врати натраг у књижару. Тако доживех и други пораз у истом дану – схватих да сам, овога пута, ја „у облацима”.

И ето, сада, дубоко у ноћ, седим у нашој кући са много соба, много слика и много књига са посветом…

Џорџ Петровић, Мелбурн, Аустралија

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh