Стари савски мост биће постављен у продужетку Улице омладинских бригада у Блоку 70а и повезаће Нови Београд и Аду Циганлију. Отварање будуће пешачке везе као и новог моста који ће бити подигнут на месту Старог савског планирано је за две године како би се тај свечани тренутак поклопио са усељавањем куле „Београд”, централног и највишег здања стамбено-пословног комплекса „Београд на води”. Ово за „Политику” открива нови градски урбаниста Марко Стојчић.

Градња Старог савског моста и новог на његовом месту требало би да почне следеће године, а услов за то је да се трамвајски саобраћај из Савског амфитеатра пребаци на Мост на Ади када буде завршена уградња шина на мосту са пилоном. Тај посао, према последњим најавама, биће окончан у јуну. На лето би требало да почне уклањање Старог савског моста који су саградили нацисти и 1942. повезали две савске обале.

– Израда планског документа, техничке документације за нови мост и реконструкцију старог је у току. То финансира компанија „Београд на води” и о њеном трошку биће изграђен нови мост на месту Старог савског. Његов ремонт пре него што повеже Нови Београд и Аду Циганлију биће обављен у Србији и још не знамо којој фирми ће тај посао бити додељен – истиче Стојчић.

Лучна челична конструкција у дужини од 546 метара требало би да буде на већој висини од оне у Савском амфитеатру, а на месту постојеће окретнице аутобуса 67, 76 и 708 у новобеоградском Блоку 70а планирана је подземна гаража од најмање 2.500 квадратних метара у коју ће моћи да стане стотинак аутомобила.

(Фото Д. Јевремовић)

Последње сређивање Старог савског моста било је пре десетак година, а већи захвати најављени су пре три године, када су надлежни указали да ће мост добити више саобраћајних трака и простора за пешаке и бициклисте, и да ће можда по узору на неке светске мостове и Стари савски бити на два нивоа. План је био да се зелени лук моста, преко којег трамваји саобраћају од 1984. године, сачува. Те идеје у међувремену су одбачене. Одлучено је да се гради лучни бели мост већег капацитета, а да се стари пресели на нову локацију – Земун како би ту општину повезао са Лидом, али и од тога се недавно одустало.

Био намењен за Тису, учитељ Зарић га спасао

Да је после априла 1941. у централном делу Београда остао Мост краља Александра, нацисти вероватно не би журили да подигну нову ћуприју на Сави. Али, пошто су сви београдски мостови у априлском бомбардовању завршили у води, непријатељу је стална друмска речна веза са једне на другу страну Саве била преко потребна. Одлучено је да се у окупирани Београд допреми већ спремна конструкција моста која је првобитно била намењена за премошћавање Тисе код Жабља.

Он је у почетку био веза старог дела града са злогласним концентрационим логором на Сајмишту.

У току ослобађања Београда био је једини који је преживео бомбардовање и минирање и то захваљујући храбрости учитеља Миладина Зарића који је више од месец дана гледао окупаторе како минирају мост и анализирао како да га спасе. Када је дошао тај дан, Зарић је ашовом пресекао детонатор и спасао речну саобраћајницу. Мост је у послератним годинама био важан јер је дуго, уз железнички, био једини стални мост на Сави у Београду. Тек седамдесетих, изградњом „Газеле” и Бранковог каквим га данас познајемо, Стари савски је добио конкуренцију.