Novosti online

Стечај не мора да значи и крах

Иако је рок за завршетак приватизације 526 друштвених предузећа био крај 2015, продато је свега 44 предузећа, међу којима су „Алекса Шантић”, „Бачка” из Сивца, Рафинерија нафте Београд… Нажалост, већина није дочекала купце – 245 фирми завршило је у стечају.

Стечај за предузеће не значи и аутоматски катанац на капију. Напротив. То може бити и нови почетак. С банкротом је већ друга ствар – фирма се гаси, а преостала имовина продаје.

Пошто су код већине дугови премашили вредност капитала за разрешење агоније држава има две могућности. Једна је да их пошаље у банкротство, када се продаје сва имовина и гаси предузеће. Друга је реорганизација. Она траје годинама и у том року планом се утврђује динамика и начин намиривања повериоца, јер се стечајеви и покрећу када фирме или институције више не могу да наплате дуговања.

Стечај сам по себи није поступак гашења предузећа нити смак света. Покретањем стечајног поступка предузеће се уводи у „заштићено” стање. Оно траје ограничено време (отвара са нов текући рачун који није блокиран, поступци извршења на имовни предузећа не могу да се спроводе…). Све са циљем да се, у том периоду, утврде стварни дугови и пословни потенцијали фирме. Када се установи да предузеће, над којим је покренут стечај, има пословни капацитет започиње се са израдом плана реорганизације. После усвајању плана предузеће излази из стечаја и наставља пословање.

У неким случајевима реорганизација није изводљива. У тим случајевима се сагледава могућност приватизације из стечаја, односно продаје предузећа као целине или продаје његовог дела новом инвеститору.

Без обзира на све то, код нас је уврежено мишљење да је стечај крај пословне каријере једног предузећа. Не без разлога. Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде каже да је стечај био обесмишљен и годинама се кроз стечај ништа није радило.

– Стечајеви су код нас трајали по десет година. Један број стечајних управника је то користио за себе. У великом броју случајева су „крцкали” стечајни масу. Наплаћивали су се из стечајне масе, нису бринули да се имовина уновчи и да се са једне стране намире повериоци, а са друге стране да се та имовина стави у функцију – тврди Стевановић и наглашава да у фокусу интересовања треба да буде да се намире повериоци, да имовина буде продата и да је нови власник стави у функцију.

Он међутим каже да је пуно тога промењено. Побољшана је комуникација са судовима и оснажена је Агенције за лиценцирање стечајних управника.

– Амбиција је да нема ниједног стечајног управника у Агенцији који води више од осам стечајних поступака. У прошлости је било појединаца који су водили и по двадесет предмета. Циљ нам је да нема више пристрасности и „муљања” – каже Стевановић.

Резултат тога је и уплата Агенције за лиценцирање стечајних управника од 1,2 милијарде динара у буџет вишкова из стечајних маса после намирења поверилаца, док имовина остаје на располагању Дирекцији за имовину.

У прилог тврдње да стечај не мора да буде крај за предузеће наводи пример „Прве петолетке” у Трстенику. Колико год бежали од стечаја, данас тамо ради 500 људи и у наредним недељама још 300 њих треба да се запосли. Наш саговорник каже да им је Агенција издала у закуп предузеће, али они морају да раде по одрживим принципима да не би штетили стечајну масу.

– Обавезали смо их да измирују своје текуће обавезе, а не као пре – радио не радио држава ти даје 20 милиона динара субвенција, додаје Стевановић.

То покушавају да ураде и са ИМР-ом, који је у претходном стечајном поступку као и много пољопривредних предузећа у Војводини.

Наш саговорник објашњава да претходни стечајни поступак може да траје месец дана. Суд изриче мере забране располагања имовином ради правичног намирења поверилаца. Док суд не донесе одлуку о отварању стечајног поступка, за то време нико не може да их блокира.

На питање да ли се ова предузећа намерно гурају у стечај да би их неко купио за мале паре очишћене од дугова, он одговара питањем: „Ко ће намерно да гура некога у стечај, шта вреди од тих предузећа?”

Стевановић каже да радници имају право на социјални програм. Оног тренутка кад се отвори стечајни поступак запослени могу да се намирују кроз стечајну масу.

Када је реч о предузећима, која уживају заштиту до 31. маја Стевановић каже да тај рок неће бити продужен. Наглашава да се држава с посебном пажњом бави РТБ „Бором” и „Ресавицом”. У „Бору” се ради УППР. На првом рочишту је за „Мајданпек” прихваћен. Што се „Ресавице” тиче, у сарадњи са Министарством енергетике тражи се одржив концепт.

За остала државна предузећа нема рокова за приватизацију, али морају да доставе нове процене вредности са последњом пословном годином. Тендери ће ускоро бити расписани за Индустрију обуће – Београд, Магнохром – Краљево, ЗГОП – Нови Сад.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh