Добијате на тежини упркос смањеном апетиту, слабите, а једете, вруће вам је док други цвокоћу, а смрзавате иако није хладно, опада вам коса, сува вам је кожа… Проверите штитну жлезду!

Најчешће тегобе тироиде везане су за три врсте обољења: хипертиреозу (повећано лучење хормона), хипотиреозу (смањено лучење хормона) и тиреоидитиси (акутна, хронична и субакутна запаљења), од којих је најчешће Хашимото обољење.

Болест жена

Ову болест први је описао јапански лекар и научник др Хакару Хашимото и по њему је и добила име. Болест настаје када ћелије имуног система изазову оштећење и постепено разарање властитог ткива штитасте жлезде. Углавном „напада” женски пол, веома ретко мушки, а обично се дијагностикује између 40. и 50. године. Нажалост, све више оболевају и врло младе девојке.

Хашимото синдром се развија споро. Симптоми су благи, па се може помешати са депресијом. Почиње благим увећањем штитасте жлезде које се често открива случајно, на рутинском прегледу.

– Пацијенти се лекару углавном јављају због умора, поспаности, отицања, добијања или губитка тежине, тромости покрета, успорености мисли и говора, неуредне столице и менструације, суве коже, неподношења хладноће и због појаве чвора, струме на штитастој жлезди – објашњава проф. др Нада Костић, интерниста, ендокринолог.

За сада нису у потпуности разјашњени узроци који покрећу аутоимуни процес у овој жлезди. Утврђено је да наслеђе игра значајну улогу у појави обољења, као и пушење, а у последње време примећено је да покретач може да буде и хронични стрес.

Важне хормонске анализе

Раније су чворови непотребно оперисани да би се хистопатолошком анализом потврдила дијагноза. Дијагноза се поставља на основу клиничке слике о симптомима, хормонских анализа, ултразвучног прегледа… До коначног препознавања болести некад прође више недеља, чак и месеци.

Одређивање титра антитела у крви један је од критеријума за постављање дијагнозе Хашимото тиреоидитиса. Висок титар антитела у крви указује на јачи облик запаљења у штитастој жлезди.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Проф. др Нада Костић, интерниста, ендокринолог

Лечење успешно тек кад се смањи стрес

– Болест није опасна по живот. Благовремено откривен и адекватно лечен Хашимото тиреоидитис има добру прогнозу. Лечење треба да се успостави нормалан нивоа хормона у крви, већ након два месеца терапије пацијент је као препорођен. Уколико се, међутим, поремећај касно открије и лечи на неодговарајући начин, болест ће напредовати, а симптоми ће се погоршавати. Може доћи и до низа компликација, као и до неповратне промене ткива штитне жлезде – каже проф. др Нада Костић, интерниста, ендокринолог

Код ниских хормона Т4 и Т3, а високог ТСХ ради се о хипотиреози, смањеној функцији штитасте жлезде. У том случају пацијент доживотно мора да пије лекове којима се надокнађује хормон штитасте жлезде, уз претходно одређивање и контролисање дозе.

Стрес је један од директних узрока настанка Хашимота, па ако се он не отклони, ма шта радили мимо тога, велике су шансе да до излечења не дође. Зато примена психотерапије у лечењу има смисла. Осим тога новим истраживањима је доказано да и употреба селена смањује антитела и успорава уништавање штитасте жлезде. У неким случајевима није потребно лечење, али је обавезно да се ово стање прати.

Уредан сан, редовна, разноврсна исхрана богата воћем, поврћем, житарицама, као што су интегрални пиринач, кукуруз, хељда, плава морска риба, као и немасна меса умногоме смањују ризик од развоја Хашимото синдрома. Важно је уносити и јод (недостатак јода у исхрани је главни узрок хипотиреози) кроз јодирану со или намирнице богате јодом (риба, плодови мора). Боравак у природи и редовна физичка активност које доприносе бољој циркулацији и попуштању напетости, као и увођење витамина Де3 и селена такође могу допринети да не дође до развоја чворића на штитастој жлезди.

Пет фаза болести

У почетку не постоји ниједан знак болести, а хормонски статус је у границама референтних вредности. У другој фази почиње стварање антитела, али хормони штитне жлезде још увек су у граничним вредностима. У трећем стадијуму штитаста жлезда полако губи способност синтезе хормона, постоји одређени степен пораста ТСХ хормона, док су Т3 и Т4 у оквиру референтних вредности. У четвртом стадијуму лабораторијски тестови показују значајан пад производње хормона Т3 и Т4. Тада се Хашимото најчешће и дијагностикује и почиње са лечењем. У петом стадијуму јављају се и друге аутоимуне болести као што су реуматоидни артритис, целијакија, лупус, мултипла склероза…Антрфиле:

Страх од чворића

Појава чворића на штитној жлезди су највећи проблем и често разлог за велики страх. Да би се добила права слика чвора потребно је урадити ултразвучни преглед. Да ли је доброћудан или злоћудан не зависи од његове величине, већ од структуре. Ако се посумња на малигнитет, танком иглом узима се узорак ткива за анализу и уколико се утврди да постоји одступање од уобичајеног изгледа ћелије, онда се уклања цела штитаста жлезда. У супротном довољно је редовно контролисати и пратити стање. На срећу, више од 90 одсто чворова су доброћудне природе.