Апели десничарске опозиције да не потпише закон о новом споразуму с НАТО-ом очигледно нису поколебали Томислава Николића и он је јуче потписао акт који се у делу јавности тумачи као одустајање од војне неутралности Србије. Готово у исто време, премијер Александар Вучић је пред новинарима бранио одлуку владе да потпише са НАТО-ом Споразум о сарадњи у области логистичке подршке и кратком упоредном анализом садржаја установио да тај документ, насупрот сличном који је потписан 2006, успоставља „праву сарадњу, какву независна и суверена држава може, сме и треба да прави”.
„Наша политика је јасна, а то је да хоћемо да будемо независна суверена земља која хоће да сарађује и са НАТО-ом и Руском Федерацијом… Немојте да ми држите патриотске придике ви који сте донели лоше споразуме. Ми смо их исправили”, нагласио је Вучић на конференцији за новинаре у седишту његове Српске напредне странке, после озваничења предизборног савеза са ПУПС-ом.
Ипак, овакав његов став тешко да ће утишати противнике споразума, који је парламент прихватио пре осам дана и који припадницима Северноатлантског савеза гарантује дипломатски имунитет и разне привилегије на нашој територији. Демократска странка Србије и Двери јуче су испод прозора канцеларија председника Србије одржали конференцију за новинаре, држећи се свог ранијег става да је овај документ „увођење Србије у НАТО-ом на мала врата, а НАТО-а у Србију на велика”. На истом месту, код Председништва Србије, данас ће протестовати Српски сабор „Заветници”.
Ненад Поповић, лидер Српске народне партије, за сада не најављује такве акције, али позива на успостављање својеврсног реципроцитета како би Србија остала доследна званичној политици војне неутралности. То би, сматра он, било постигнуто давањем дипломатског имунитета припадницима руске мисије у Руско-српском хуманитарном центру (РСХЦ) у Нишу, баш као што је то обезбеђено припадницима НАТО-а.
„Како је Скупштина Србије недавно усвојила одлуку о подизању сарадње са НАТО-ом на највиши ниво, сматрамо да Србија сада мора подићи војну сарадњу са Русијом на исти ниво”, рекао је Поповић, чији је једини посланик у парламенту уједно једини дигао руку против ратификације споразума с алијансом.
Лидер СНП-а је говорио о потреби балансирања сарадње са свим војним савезима, као што је на то указао и руски амбасадор Александар Чепурин јуче у Ужицу.
Како јавља наш дописник Бранко Пејовић, Чепурин је на свечаности отварања Канцеларије за сарадњу са Руском Федерацијом у том граду подсетио да је у прекјучерашњем разговору с Вучићем „недвосмислено потврђено да је Србија неутрална земља и да ће наставити сарадњу и са Истоком и са Западом”.
„У том питању врло је важан баланс, како би се могла развијати сарадња и са једном и са другом страном. Да би се балансирало важно је да услови буду слични и за једну и за другу страну. Ми са Србијом активно развијамо и привредну и војнотехничку сарадњу”, истакао је Чепурин.
Руски амбасадор није даље развијао мисао о „сличним условима за обе стране”, али се прича неминовно враћа на оно што је говорио Поповић о РСХЦ-у у Нишу, нарочито ако се има у виду колико је питање дипломатског статуса руских хуманитараца стационираних у бази поред Аеродрома „Константин Велики” проблематично за западне партнере Србије. Подсетимо, већ припремљени споразум о имунитету и привилегијама РСХЦ-а, који је требало да буде потписан октобра 2014. приликом доласка Владимира Путина у Србију, скинут с дневног реда. После месец дана, „Шпигл” је подбунио духове у Србији наводима да је Ангела Меркел, у циљу ометања Путинове експанзије на Балкан, извршила притисак да се хуманитарцима у Нишу не додели дипломатски статус.
Она је, наводно, позвала премијера Вучића да не потписује такав споразум јер је Берлин забринут да би тај центар могао да прерасте у седиште за руску шпијунажу.
Руски хуманитарци иначе, како ових дана подсећа Ивица Дачић (који је са Сергејом Шојгуом био покретач идеје о оснивању РСХЦ-а), ипак имају одређени дипломатски третман и то у рангу особља руске амбасаде. То је, како следи из речи којима поједини наши саговорници с политичке сцене коментаришу Поповићеву идеју, сасвим прикладно с обзиром на хуманитарни карактер тог центра.
Бојан Пајтић, лидер Демократске странке, каже да је ДС против давања дипломатског имунитета хуманитарним мисијама и да не подржава чланство Србије у НАТО-у. Уместо директног одговора на питање који је став те станке према новом споразуму о логистичкој подршци, он је казао: „Добро је што Александар Вучић и Томислав Николић више не гледају преко нишана на НАТО, већ разговарају са том алијансом.”
Нешто директнији био је Марко Ђуришић, функционер Социјалдемократске странке Бориса Тадића. За њега, споразум и статус хуманитараца нису упоредиви.
Споразум с НАТО-ом део је нашег учешћа у Партнерству за мир, истиче он, а хуманитарни центар је направљен међудржавним споразумом између Русије и Србије.
„Тиме није предвиђено давање дипломатског имунитета. Русофили покушавају да направе паралелу, али то нема везе са српском неутралношћу”, изричит је Ђуришић.
Социјалисти нису били вољни да коментаришу ову тему, као ни њихов коалициони партнер Драган Марковић Палма. Лидер Јединствене Србије је само кратко рекао да о РСХЦ-у не размишља, нити га занима шта је рекао Ненад Поповић јер он „није релевантан политички фактор”. Међутим, он додаје да нема „ништа против Руса”, доказујући то тиме што је „направио Путинову фигуру, која ће бити унета у Музеј воштаних фигура крајем марта”.
Ни премијер јуче није дао директан одговор на питање „Политике” о идеји Ненада Поповића да руско особље у Нишу добије дипломатски статус, наводећи само да ту одлуку требало донети 2006. године, „кад су доносили овако нешто”.
„То је било логично питање за њега (Поповића) пошто је тада био потпредседник ДСС-а. Чуди ме да то тада нису урадили”, рекао је Вучић.
Премијер је говорио о 2006, али се идеја о РСХЦ-у појавила 2009, а три године касније центар је отворен. Могуће је, ипак, да је мислио на споразум из 2006. између Владе Србије и САД, који је потписао тадашњи председник државе Борис Тадић на основу одлуке владе у којој је већину чинио ДСС с премијером Војиславом Коштуницом на челу.
