Швеђанин Јан-Ове Валднер, по многима најбољи стонотенисер света свих времена, завршио је каријеру у 51. години. „Стонотениски Моцарт”, како су га стручњаци због беспрекорне технике назвали још пре четврт века, извео је у четвртак своју завршну симфонију у родном Стокхолму, у дресу Спарвагена који је у последњем колу домаћег првенства угостио екипу Рекорда.
Некадашњи европски, светски и олимпијски шампион у синглу повукао се из репрезентације пре десет година, а затим наставио да се такмичи у клупској конкуренцији, прво у Немачкој а последње четири године у Шведској. Први пут је свет чуо за њега на Европском првенству у Братислави 1982, када је с непуних 17 година изгубио у финалу од земљака Микаела Апелгрина.
У новембру 1988, у Београду, постао је победник Међународног првенства Југославије, а пет месеци касније освојио своју прву од две светске титуле, у Дортмунду. Наш главни град је такође био наговештај његовог другог успона на кров света, јер се недуго после тријумфа на про-туру у „Пиониру” 1996. нашао на победничком постољу у Манчестеру. У његовој импресивној биографији уписано је и то да је први од четири професионална турнира освојио на српском тлу (од 1996. међународна првенства, која су се организовала широм света, мењају име у про-тур).
Валднер је први играч који је освојио „Гренд слем” каријере, а после су му се придружила тројица Кинеза: Лиу Голијанг, Конг Лингхуи и Жанг Џике. За разлику од тениса у којем су то титуле са четири највећа турнира, у стоном тенису се броје Олимпијске игре, Светско првенство и Светски куп. По једном је био олимпијски шампион (Барселона 1992) и европски првак (Братислава 1996), два пута без премца на Светском првенству (Дортмунд 1989, Манчестер 1997), а уписао је и седам титула на престижном „Евро топ 12” турниру и једну на Светском купу (Чиба 1990).
Укупно има 37 медаља с три највећа такмичења. Репрезентацију Шведске је предводио до 11 најсјајнијих одличја: седам на европским и четири на светским шампионатима. Последњу титулу с националним тимом освојио је на континенталном првенству у Загребу 2002, када му је било 37 година. До пре четири сезоне играо је у Немачкој, у најбољој европској лиги. Када је 2010. девети пут постао појединачни првак Шведске, у финалу је победио Пара Герела који се родио оне године (1982) када је он први пут задивио свет, поставши европски вицешампион.
