Републички завод за статистику је проценио да је, у 2020. години, у Србији живело 6,9 милиона становника.
Структура становника Србије по основним демографским показатељима је врло неповољна.
Највећи део укупног броја становника чини радно активно становништво, старости од 15 до 64 године. У ову групу спада 4,46 милиона становника, или приближно 65% укупне популације. У предшколском узрасту, до шест година старости, је око 451 хиљаде становника, што чини око 6,5% укупног броја. У основношколском узрасту, од 7 до 14 година, има око 534 хиљаде становника, што значи мање од 8% свег становништва. Проста рачуница огољује непријатну истину; до 14 година старости имамо око 985 хиљада становника, што значи 14,2% укупног броја становника. До 64 године старости имамо 5,44 милина становника, односно 78.8% укупног броја. Остатак од 21,2% су становници стари 65 година и више.
Ниједном друштву није лако да издржава више од једне петине своје популације старије од 64 године.
Међу становницима Србије, мање од 1,5 милиона, око 21,7%, чини фертилно становништво, старости од 15 до 49 година. Број фертилних становника и број становника старијих од 64 године је готово изједначен.
Јасно је да највише има становника између 50 и 64 године старости, око 2,96 милиона, односно око 43% укупног броја становника.
Близу 65% становника Србије је старо 50 и више година.
Не тако давне, 2012. године, у Србији је било око 4,91 милиона радно активних становника, за око 450 хиљада више него сада. Млађих од 15 година је било 1,03 милиона, за око 50 хиљада више. Старијих од 64 године је било 17,4%, за 3,8% укупног броја становника мање.
Негативан природни прираштај, зацело, чини описану структуру становништва још неповољнијом, тако да је стање данас, свакако, теже него што изнете бројке показују.
„Ко ће нас издржавати својим радом када оних 43% становништва буду десет година старији, између 60 и 74 година живота?“, требало би већ данас да се запитамо.
Љубомир Костић
