Ковид-19 се појавио, колико је познато, у Вухану у Кини 8. децембра 2019. године, а први болесник је преминуо 16. јануара 2020. године.
У Србији, први оболели је уочен 6. марта 2020. године.
Данас, пандемија болести ковид-19 није окончана, а о прогнози њеног даљег развоја нема потпуне сагласности.
Шта се догађа са становништвом Србије од појаве ове болести? Као основу за одговор на ово питање, треба погледати број живорођених и преминулих у периоду од 2020. године до данас.
У 2020. години, у Србији су се родила 61 693 детета, а умрло 114 954 људи. Негативна разлика износи 53 261 становник, приближно популацији Шапца или Врања.
Наредне, 2021. године, у Србији је било 62 062 живорођена детета, нешто више него у претходној години, али је умро 135 901 становник, готово за петину више него претходне године. Србија је, по основу негативног природног прираштаја, у 2021. години изгубила 73 839 душа, приближно броју становника Зрењанина или Чачка.
У јануару и фебруару 2022. године, рођено је 9 596 деце, а умрло је 24 486 људи. Број умрлих већи од броја живорођених за 14 890, што је близу броја становника Ковина или Алексинца.
У периоду јануар 2020. – фебруар 2022. године, негативни природни прираштај у Србији достиже 141 990 становника, више од броја становника Крагујевца. Данас у Србији, према процени Републичког завода за статистику, живи око 6,87 милиона становника. Од почетка 2020. године до данас, изгубили смо преко 2% укупног броја становника, не рачунајући исељавање становника из земље.
Пошто у години има дванаест месеци, а имајући у виду негативан природни прираштај у прва два месеца текуће године од близу 15 хиљада глава, сасвим је могуће да разлика између броја умрлих и броја рођених у 2022. достигне 90 хиљада, што би одговарало броју становника Суботице, петог града по величини у делу територије Србије којим се влада из Београда.
Овде се ради о оптимистичној прогнози, заснованој на простом множењу досадашњег негативног природног прираштаја становништва у прва два месеца текуће године бројем шест. Уколико бисмо поступили правилно и у рачуницу узели сезонски карактер природног прираштаја становништва, прогноза би била много неповољнија. Прегледом доступних података, јасно се може уочити да је број преминулих концем године, током месеца новембра и децембра, обично већи него у осталом делу године. Уколико се тако догоди и 2022. године, негативни природни прираштај становништва Србије би могао премашити 100 хиљада становника.
Какво је механичко кретање становништва унутар Србије и према другим земљама? Како се мења старосна и полна структура становништва? Како се креће број радно активног становништва, у Србији као целини и по појединим деловима? Колики је број становника с инвалидитетом и с хроничним болестима? А број ученика и студената? О овим и сличним питањима, писаћемо наредних дана.
Љубомир Костић
