Novosti online

Стубо-Ровни на коти 347, „јури” коту 364

Ваљево – Акумулација Стубо-Ровни на реци Јабланици, десетак километара западно од Ваљева, најзначајнији део будућег регионалног водопривредног система, напуњена је више од пола – у њој је тренутно 27 од пројектованих 51,5 милиона кубних метара воде. Дубина језера је 37 метара, горњи ниво воде је на коти 347, а следеће године требало би да стигне на максималну коту – 364 метра надморске висине. Сви неопходни грађевински и други радови који се односе на брану и акумулацију завршени су, увелико је у току техничко испитивање објеката и опреме и требало би да траје укупно две године, саопштио је Миодраг Марковић, директор ЈП „Колубара” Ваљево. То јавно предузеће стара се о реализацији пројекта којим би, поред осталог, требало да буду обезбеђене довољне количине воде за пиће за више општина Колубарског округа, Лазаревац и друге локалне средине.

У разговору с новинарима на локацији у близини бране и акумулације, он је навео да се тренутно обављају мерења, анализе воде, њен доток, брзина, количина, бистроћа, количина кисеоника, сви параметри које мери Комисија за технички пријем објекта.

– Сачињавају се записници које добијамо после сваког комисијског надзора и за сада су сви параметри у пројектованом стању, нема одступања. Последња испитивања су показала да је вода из језера била чак квалитетнија од оне којом се град Ваљево већ годинама снабдева са изворишта Пакље – истакао је Марковић. Према његовим речима, када се следеће године достигне кота на 364 метра и у језеру буде 51,5 милиона кубних метара воде, уследиће испитивање шахтног прелива, а потом и добијање употребне дозволе, чиме ће објекат коначно бити завршен, стављен у функцију и предат „Колубари” на коришћење.

Планирано је тада испуштање одређене количине воде, да у акумулацији остане „мера” од 40 милиона кубика, која ће бити перманентно задржавана како би стално постојао довољан простор за пријем евентуалног поплавног таласа у случају јаких падавина. Јер, осим водоснабдевања и одржавања биолошког минимума у реци Јабланици, једна од важних функција бране и акумулације је управо спречавање већих поплава, попут оне која је ваљевски крај задесила у мају 2014. Не крију стручњаци да је још тада брана, иако незавршена, знатно допринела да се на Ваљево не сјури много гори поплавни талас од оног који га је задесио.

Миодраг Марковић потврдио је да ће догодине, кад се заврши пуњење и језеро стави у функцију, уз стручни надзор бити обављено порибљавање, и то искључиво оном врстом рибе која ће допринети чишћењу и одржавању акумулације.

Следећа фаза у реализацији обимног пројекта биће настојање да се обезбеде средства за наставак радова на цевоводу чисте воде, који је до сада стигао до Словца, двадесетак километара источно од Ваљева. „Колубара” је аплицирала код Дирекције за воде за новац ради наставка радова на једном краку према Лазаревцу и другом према Мионици.

– За правац према Мионици већ је урађена пројектна документација, добијена грађевинска дозвола, откупљено земљиште кроз које ће проћи цевовод. Мионица је прва општина после града Ваљева која би могла да користи воду из акумулације Стубо-Ровни. Уколико добијемо средства, цевовод ће брзо бити изграђен – поручио је Марковић.

За пројектну документацију за цевовод према Лајковцу и Лазаревцу потребно је нешто преко 30 милиона динара, изградња би коштала између пет и шест милиона евра и за та средства „Колубара” је аплицирала код европских фондова.

Иако је у јавности било неких наговештаја, ниједна локална самоуправа, будући корисник регионалног водопривредног система Стубо-Ровни, није одустала од коришћења воде из ове акумулације, истакао је директор „Колубаре” Марковић, додавши да више општина има потребу за пијаћом водом која им сада недостаје. То се нарочито односи на Лазаревац, Лајковац, па и Уб, навео је он и потврдио да су на заједничком састанку представници локалних самоуправа изразили спремност да заједно с „Колубаром” конкуришу за средства код државе Србије, Европске канцеларије у Србији и међународних организација које финансирају овакве програме.

Слободан Ћирић

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh