Подгорица – Српски бизнисмен Станко – Цане Суботић – донедавно један од најпрозиванијих бизнисмена од стране опозиције у црногорском парламенту и човек који скоро деценију није силазио са насловних страна црногорских дневника због такозване дуванске афере – одлуком Владе Црне Горе моћи ће да гради велелепно здање на острву Свети Никола у Будви. Нацртом просторног плана Будве планирана је изградња туристичког комплекса од 750 лежаја, на земљишту које је до тада било означено као пашњак. Нацрт просторног плана радио је Републички завод за урбанизам и пројектовање (РЗУП), у већинском власништву црногорског премијеровог брата Аца Ђукановића.

Иако је поменута парцела на острву Свети Никола неколико пута наводно мењала власника, зависно од процене какав ће бити исход разних суђења Суботићу, црногорска власт и она која је тада столовала у Будви саопштавали су да парцела од 37.000 квадрата није у власништву овог бизнисмена. О куповини, продаји и „препродаји” овог плаца „Политика” је писала у неколико наврата.

Нацртом просторног плана Будве уцртана је изградња туристичког комплекса од 750 лежаја, на земљишту које је до тада било означено као пашњак. Мештани, посебно староседеоци Будве, запрепашћени су сазнањем да ће Суботићу бити омогућена градња хотела, а да је њихова дедовина и даље означена као пашњак, то јест зелена површина.

Власници имања на острву саопштили су да је нацрт просторног плана посебне намене за обално подручје „неозбиљан је документ и иде на руку интересима појединаца, због чега га треба одбацити”. Ову оцену једногласно су донели Будвани, њих око 200, на јавној расправи о документу којим се предлажу урбанистичка решења острва.

Учесници у расправи су замерили што је плански документ радио Републички завод за урбанизам и пројектовање јер је њихов власник у директној вези са Суботићем. Ову тврдњу грађани су поткрепили и чињеницом да се будванска компанија „Сан инвестментс”, иза које стоји Суботић – која је и власник 37.000 квадрата земље на југоисточном делу острва – налази под хипотеком Ђукановићеве Прве банке од 19 милиона евра. Хипотека над целокупном парцелом стављена је јер је Суботић заложио на име кредита које је његова компанија узела да би купила атрактивни земљишни комплекс.

Ништа мање замерки грађани нису изнели ни за остали део предложене градње у Будви предвиђене поменутим просторним планом.

Мештани су обрађивачима плана из РЗУП рекли да ће се у Будви до 2030. године, ако би се реализовали сви донети планови, изградити двоструко више објеката него што су успеле све досадашње генерације. Они су навели и да се сада Будва налази у „урбанистичком хаосу”, чему је у доброј мери „кумовало и Министарство уређења простора”.

„У пројекту ’Јужни Јадран’, острво Свети Никола није било предодређено за градњу, а ви сте предвидели 750 кревета. То су станови за тржиште. Уцртали сте и марину са 150 везова, што би била еколошка бомба за Будву. Позивате се на Барселонску конвенцију, а уцртавате градњу на 100 метара од обале. Да је поштујете, градње не би било на острву. Уцртали сте и 300 кревета у Каменову, 600 у Лучицама, планирате повећање капацитета у Милочеру и Светом Стефану”, казао је планерима РЗУП-а архитекта Владислав Пламенац.

Планер Светлана Јовановић из РЗУП-а казала је да нацртом није рађена детаљна разрада у вези са тим шта на којој локацији треба да се гради.

„Нисмо дошли са лошом намером, већ да чујемо шта се вама не допада у овом плану и да покушамо да променимо. Ако се буде градило, острво Свети Никола посматраће се као јединствена целина, то јест радиће се јединствени концепт за цело острво”, додала је она.

За мештанку Катарину Рафаиловић на примеру острва се види да постоје грађани првог и другог реда, јер је, како каже, „на делу у власништву бизнисмена уцртана градња, а на парцелама мештана, зелене површине”.

Након што су планери РЗУП казали да је на острву предвиђена туристичка зона, са ризортом високе категорије, познати архитекта Слободан Митровић оштро је реаговао поручивши:

„У Хрватској би протерали из државе оног ко би предложио да се гради на Локруму или Мљету. Нама је Свети Никола што је Дубровнику острво Локрум. Дозволили сте да се елементарне премисе одрживог развоја Будве униште.”

Он је упозорио да се „подмеће демографска бомба” тиме што се у Буљарици надомак Будве планира изградња 13.000 лежаја.

За Божену Јелушић плански документ је „ексер у сандук приморја”.

„Сваку општину је требало да посматрате појединачно, јер је Будва већ одавно у зони ризика и за њу је требало правити санациони план”, рекла је Јелушићева. „У Будви није требало отварати нове грађевинске зоне са становима за тржиште, а посебно не дирати заштићене зоне.”

У име РЗУП, Никола Петровић је одбацио и оптужбе око 200 грађана Будве наводећи да план „није рађен за било чије интересе”, али и да није „свето писмо” и да се може мењати.

———————————————–

Лична карта РЗУП

Како пише на сајту Републичког завода за урбанизам и пројектовање, то је најстарија планерско-пројектантска институција у Црној Гори и једна од најстаријих у региону, која заузима важно место у развоју урбанизма и пројектовања.

„За 70 година пословања урађено је на хиљаде пројеката, од израде државних и локалних урбанистички планова преко бројних планова објеката који данас представљају симболе многих наших градова”, наводи се на сајту. „РЗУП је основана још 1946. године, под тим називом послујемо још од 1969. године, а од 2002. године послујемо као акционарско друштво.”