Владимир Вучинић, иако иза себе има каријеру дугу безмало две и по деценије, и који ће вероватно остати упамћен као судија који је донео одлуку да се Мирославу Мишковићу током трајања поступка врати пасош, а на страницама „Политике” навео разлоге овакве одлуке, више неће делити правду. За две недеље званично ће прећи у адвокатуру коју је, како каже, можда препознао као независну делатност. А, за независност се залагао као судија и због ње је, како верује, после две године борбе, остао без три функције: председника Посебног одељења Вишег суда у Београду, судије овог одељења и на крају – судијске. Провео је у суду 24 године. Каријеру је почео у тадашњем Првом основном, наставио у Петом и Окружном и његовом посебном одељењу.
– Можда сам се за адвокатуру одлучио зато што је то посао, иако умногоме различит, најсличнији ономе који сам радио дуже од две деценије. Можда зато што је то мој револт што и даље имам отпор према свему ономе што се дешавало у претходне две године. Можда зато што сам као судија остао при својој одлуци у вези са конкретним предметом и када су ме они који, најблаже речено, нису били упућени, наговарали да је опозовем након њене реализације и који су ми још тада претили да ћу остати без функција, што се и догодило – каже за „Политику” судија Вучинић.
Све је то, наглашава, можда. Али, једно је, наводи, сигурно – неко није желео, или није могао да препозна да је „спорном” одлуком, за коју је знао да ће по њега бити лоша, на најбољи начин штитио права учесника у кривичном поступку гарантована домаћим и међународним правом, претпоставку невиности, али и, дугорочно посматрано, општи интерес. Зар за ову земљу, пита Вучинић, није био најбољи интерес да се српско правосуђе представи у најбољем светлу с обзиром на то да су страни посматрачи који су пратили суђење Мирославу Мишковићу, оценили да се овај поступак води на највишем нивоу.
– Тај интерес, сада се показује, био је супротстављен другим – да више не судим тај предмет и да не будем судија Посебног одељења. Да ли је то било оправдано у мом случају, није на мени да судим, али знам да сам се као судија трудио да у сваком поступку дам свој максимум и да никада нисам дозволио да други мисле мојом главом – наводи судија Вучинић.
Све је, каже, почело новембра 2013. године због добро познате одлуке коју је донео и онога што је потом уследило. Остао је без сарадника који су му били неопходни у обављању сложених професионалних обавеза, а наложено му је и да евидентира све посете које је примао, и службене и приватне…
Приликом доношења одлуке већ је на радном столу имао пресуду Уставног суда да је Мирослав Мишковић прековремено боравио у притвору.
– Све потоње догађаје иницирало је моје обраћање медијима што је, понављам, била моја законска и уставна обавеза, а потом и обраћања надлежним институцијама. Пре свега, Високом савету судства од кога сам недавно, после више од 20 година, затражио престанак своје судијске функције. Поднео сам притужбу против председника Вишег суда у Београду зато што сам његово понашање сматрао притиском на моју судијску функцију и независност, затим приговор на измену годишњег распореда када сам смењен са места председника Посебног одељења, уставну жалбу и две тужбе. Све то сам урадио средином прошле године, али до данас немам информацију шта се са тим дешава. То је за мене као судију што сам још, несхватљиво – искрен је Вучинић.
Због изјава датих најпре за „Политику” против судије је покренут дисциплински поступак. У првом степену је ослобођен одговорности, одбијањем пријаве дисциплинског тужиоца, док је у другом оглашен одговорним за лакши дисциплински прекршај, а не за тежи како је тражено и који би иницирао његово разрешење.
– Одлука председника ВСС да од гласања, на мој захтев због сумње у непристрасност, изузме министра правде и одлука првостепене комисије овог тела на челу са судијом Миленком Миленковић пробудила је у мени наду да ће се ствари у српском правосуђу променити. Захвалио бих свима који су пратили јавни поступак против мене и који су ми пружили подршку, пре свих струковном удружењу судија и њеном председнику – каже судија Вучинић.
