• Društvo

    Шумадијски и ужички Руси

     

    Једно од најорганизованијих удружења Руса у Србији је Удружење руских сународника и пријатеља Русије „Мир“ (у значењу „Свет“) из Крагујевца. О Русима у Шумадији извештава нас Наталија Фјодоровна Завирохина, председник Удружења.

    „Упознала сам супруга, који је био на раду у Русији, у Србији од 2010. године и удајом дошла у Крагујевац из града Перма на Уралу“, каже нам госпођа Наталија, „а затим су се у Крагујевац доселили и моји родитељи.“

    „Удружење има тридесет шест породица чији су чланови Руси, већином у мешовитим браковима, али има чисто руских породица и породица са члановима из бившег Совјетског Савеза.“

    „Руси се у Шумадију најчешће досељавају због посла и због умерене климе.“

    „У Крагујевцу живи и знатан број потомака емиграната из Русије досељених после Октобарске револуције.“

    „У Русији сам радила као књиговођа, али овде за то немам времена. Обавезе у Удружењу су велике, тако да сам ту свакодневно ангажована.“

    „Удружење ,Мир` је помогло остварењу, иначе врло развијене, сарадње Крагујевца с градовима у Русији.“

    „Филхармонија града Перма је посетила девет градова Србији, у сваком од посећених градова, међу којима је и Крагујевац, су одржали концерте.“

    „У јулу текуће године у Крагујевцу је гостовао ансамбл ,Успех`, током посете одржан је концерт и одата почаст ђацима стрељаним 21. октобра 1941. године.“

    „Прва техничка школа из Крагујевца је закључила споразум о сарадњи с Jекатеринбургским монтажним колеџем, а Клинички центар Крагујевац остварује сарадњу с Московски истраживачким институтом хитне помоћи Н. В. Склифосовски. До сад су у Народном музеју Крагујевца већ одржане две изложбе фотографија, једна је наше сународнице Светлане Илић ,Руске иконе цркве и манастири са руским уметницима`, а друга је Музеја из Јекатеринбурга под називом ,Русуја, Урал: земља и лјуди.` Такође је потписан споразум из међу Народног музеја града Крагујевца с Јекатеринбургским музејским центром ,Гамајун` тако да, већ у септембру, очекујемо отварање изложбе фотографија у Јекатеринбургу, на основу материјала Народног музеја Крагујевца, под називом ,Култура детињства у српским народним ритуалима и празницама`. Сврха изложбе је популаризација културног наслеђа Србије међу становницима Јекатеринбурга и Свердловске области.  Остварена је сарадња у области културе и образовања с Домом учитеља Уралског федералног округа, Свердловским регионалним невладиним удружењем инвалида и ветерана локалних ратова ,Арсенал`, као и с Креативним удружењем ,Арсенал-Арт` у Јекатеринбургу“, које ће нас посетити у октобру уз пуно манифестација. Једна од манифестација биће и полагање венаца, 21. октобра, у Шумарицама, на споменику V3.“

    „Врло смо активни и на локалу. У Крагујевцу организујемо заједничко обележавање руског националног празника Масленице и српских Белих поклада, уз подршку града. Организујемо и ,Новогодишњи сајам руско-српског братства`, ,Бесмртни пук`, а обележавамо и Дан победе над фашизмом 9. маја. Остварујемо сарадњу с другим сличним удружењима, а интересовање за руски језик и културу међу Србима је, очигледно, врло изражено. Одржана је Олимпијада руског језика међународног нивоа А1, у сарадњи са Домом учитеља, Првом техничком школом и Основном школом ,Свети Сава`. Ове школске године планирамо да започнемо бесплатан курс руског језика у школама.“

    „У наредном периоду, намеравамо да реновирамо споменике руским белим емигрантима сахрањеним на крагујевачком Варошком гробљу.“

    „Највећи нам је задатак да подстакнемо оживљавање учења руског језика у школама у Крагујевцу.“, каже Наталија Завирохина, председник Удружења руских сународника и пријатеља Русије „Мир“ из Крагујевца

    И у Ужицу постоји удружење Руса – Удружење руских сународника и пријатеља Русије „Јединство“. Председник Удружења је Галина Љубојевић, преводилац за руски језик (стално преводи за једно руско предузеће које увози робу из Србије и за српску фабрику која извози намештај у Русију) и туристички водич. Госпођа Галина је презиме Љубојевић добила удајом. У Ужице је дошла 1997. године као Галина Владимировна Устинова са острва Сахалин на Далеком истоку Русије. Да читаоцима буде јасније колики је пут Галина Устинова превалила, рећи ћемо да је разлика у временским зонама Србије и Сахалина девет часова. Матер ужичке снаје Галине је из Подмосковља, па је свог супруга, радника грађевинске фирме из Ужица, упознала у Москви.

    Члан Удружења је и Јелена Туцовић, већ двадесет пет година Ужичанка. Јелена је рођена као Јелена Михајловна Бовдуј у Дагестану, на Кавказу. Као дете се преселила у Азербејџан, а 1976. године у Доњецк. Удајом је дошла у Србију.

    „Основало смо Удружење прошле године и имамо петнаестак одраслих чланова, Срба и Руса. Наши чланови су Рускиње из мешовитих бракова из Ужица и околине.“, кажу наше саговорнице.

    „Највише смо посвећени подршци очувању и учењу руског језика у својој средини; стално држимо отворене часове руског језика. Наставићемо с радом у том правцу јер треба више учинити на промовисању руског језика у Србији.“

    „Имамо велику подршку од града Курска, побратимљеног с Ужицем.“

    „Иначе, бавимо се и ручним радом.“

    На крају, да изнесемо и податак који смо чули од својих саговорника, а који говори о присуству Руса у Западној Србији. У Краљеву и околини живи преко стотину руских породица, махом досељених у последњих тридесетак година.

    Ко каже да Руси у Србији нису национална мањина?

    Трстеник, 2019. године

    Драгана Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com