Строже казне за неиспуњење наређења, дезертерство или избегавање служења војног рока, па и за губитак оружја
Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, није претеривала кад је својевремено рекла да су украјински војни губици у људству достигли 100.000. Иако је ова изјава убрзо уклоњена са свих званичних портала ЕК, остала је да лебди у медијима као злокобна процена трагичности рата у бившој совјетској републици.
Ових дана, међутим, појавили су се нови, још поразнији подаци. Према речима пуковника Дагласа Макгрегора, бившег саветника шефа Пентагона, број изгинулих Украјинаца већ се попео на 150.000. „Украјинци трпе жестоке губитке. За 35.000 војника се не зна каква им је судбина, погинулих је више од 100.000. Све је више дезертера… Резерве су до те мере истрошене да се за војску мобилишу чак и дечаци од 15 година, па и жене. Ово је буквално сакупљање остатака.” Према непотврђеним информацијама, на удару војних власти нашли су се и – случајни пролазници.
Колико су поменуте тврдње тачне остављамо на душу онима који их износе. Ипак, чињеница је да су све учесталије приче о томе како су Украјинци у тешком положају и да је њихова толико најављивана коначна победа над руском војском имала тек пропагандни карактер. Такође, јасно је и да је Западу све теже да оправда украјинска дешавања, као и да су позиви на разум постали свакодневни.
У овом рату Украјина је страна којој прети пораз. Зато се руководство у Кијеву окреће методама које баш и нису најприхватљивије. Није реч о ратној стратегији или употреби борбених средстава која су на граници дозвољеног, напротив, проблем све више постаје однос према сопственом народу и његово гурање у још већу несрећу.
Како преносе пољски медији, почетком децембра украјинском парламенту поднет је нацрт којим се у важећи Кривични закон и друге законодавне акте уносе измене у вези с ратном ситуацијом и деловањем у ратним околностима. Новим предлогом уводи се далеко озбиљнија одговорност за напуштање борбених позиција, неиспуњење наређења, дезертерство или избегавање служења војног рока, недисциплину, као и за губитак наоружања.
Главнокомандујући оружаним силама Украјине генерал Валериј Залужни упутио је председнику Володимиру Зеленском писмо с молбом да потпише поменути закон. Он је овом приликом посебно истакао да би евентуална колебљивост парламентараца могла неповољно да утиче на ситуацију међу грађанством и одбијање позваних да се прикључе борцима на фронту. Наиме, према садашњем закону, бегунцима с бојишта следује тек уобичајена административна казна. Поменимо и да су реакције украјинског друштва на предложене измене веома негативне.
Украјинским борцима, по свему судећи, на ратишту не иде онако како је представљено у појединим медијима. Успеси постигнути током лета полако се круне. Две војске су се стабилизовале дуж линије фронта и тежиште сукоба поново се враћа у сферу политике. Али овог пута све су учесталији позиви на окончање борбених дејстава.
Како преносе медији, војници на фронту живе у ужасним условима и масовно страдају, превасходно због лошег руковођења. Недостају адекватно наоружање, муниција, храна, лекови, топло склониште и одећа. Предаје су масовне.
Проблем Украјинаца је то што се њихово у суштини одбрамбено ратовање у једном тренутку претворило у – офанзивно. Они се, након одлуке Русије да под своје окриље прихвати Луганску и Доњецку републику, Херсон и Запорожје, практично туку на територији противника. А то увелико отежава комуникацију с локалним већинским руским становништвом и брише осећај праведности евентуалне победе. Другим речима, слаби мотивацију за даље наступање.
Један од показатеља тога да Кијеву није преостало много опција јесте и недавни позив на „мировни самит” који би био одржан под покровитељством Организације Уједињених нација. Овој идеји, међутим, недостају главне компоненте: пристајање Русије на мировне преговоре и способност ОУН да истински стане иза евентуално донесених одлука.
Сада је већ свима јасно да је актуелни рат био само иницијална каписла за почетак распада међународног система заснованог на тековинама Другог светског рата. У жижу јавности доспеле су земље које су деценијама називане „трећим светом”. Нове силе наступају не само са жељом да се коначно изједначе са својим некадашњим колонијалним господарима, већ и да их себи потчине.
Покушај претварања биполарног света у монополарни не само да не даје резултате, већ је свет довео на ивицу новог великог рата. А то данас мало ко жели. Ако само Украјина остане жртва тих покушаја, моћи ћемо на тренутак да предахнемо. Али, докле.
Јасно је да свет клизи ка неком новом међународном поретку. Међусобно неповерење је чињеница коју нико више не одбацује. Нови свет неће бити заснован на подели на побеђене и победнике, јер истинског победника неће бити. Све се свело на локалне сукобе и директне односе појединачних земаља. Ово се једнако односи на „велике” и на „мале”. У таквим условима нови поредак се тешко формира. А дешавања на глобалом плану све су убрзанија.
Извор: Политика, https://www.politika.rs/scc/clanak/531202/ukrajina-vojska.
