• Novosti online

    Све у своје време

    Много је оправданих разлога што су људи у Србији бурно и масовно реаговали поводом недопустивог односа Француске према нашој делегацији у Паризу, приликом прославе 100 година од победе у Првом светском рату.

    Није то био тренутни политички став домаћина према нашој садашњој држави, већ покушај понижавања 1.247.435 Срба, без чијег жртвовања сигурно прослава не би била у овом граду, већ пре у Бечу. На Споменику захвалности Француској на Калемегдану написан је текст: „Волимо Француску, као што је она нас волела”.

    Када је настало поменуто уметничко дело, наши преци свакако су гајили позитивне емоције према држави која нам је била један од најважнијих савезника у глобалном хаосу. Чинило се тада да је било исто и с друге стране, али се деценијама потврђује да, осим интереса, других разлога за подршку није било, посебно не љубави према Србима.

    Овај натпис по правилу се погрешно цитира, као: „Волимо Француску, као што она нас воли”. Тако не пише. Пошто је у току реновирање споменика, мислим да је права прилика да се и текст промени у: „Волели смо Француску, као што је она нас волела”.

    Све пребацити у прошло време!

    Тешко да икакве позитивне емоције велика већина Срба од сукоба у бившој СФРЈ деведесетих гаји према држави Кушнера, Левија и осталих, који су предводили оне који су нас бомбардовали. Увреда од 11. новембра је само делић континуитета.

    Не бисмо овом малом, али суштинском променом текста поред споменика повредили осећања наших предака, али ни њихових потомака, то јест нас данас.

    За разлику од савремених Француза, поштовали бисмо српску генерацију 1914–1918. и уједно не бисмо, што је такође веома важно, ништа пореметили око ремек-дела Ивана Мештровића.

    Само бисмо прецизирали – у интересу свих.

    Душан Вишњић, Београд

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com