Ни­је ла­ко бе­о­град­ским ту­ри­сти­ма да се сна­ђу у на­шој пре­сто­ни­ци. Ако же­ле да се осло­не на јав­ни пре­воз ла­ко им се мо­же де­си­ти да уђу у по­гре­шан ауто­бус јер на мно­ги­ма од њих бро­је­ви ли­ни­ја и крај­ња ста­ни­ца ни­су до­бро озна­че­ни.

У не­до­у­ми­цу би упа­ли и уко­ли­ко би од­лу­чи­ли да из Бе­о­гра­да ко­ри­сте воз јер на мно­гим зна­ко­ви­ма и раз­гла­си­ма у пре­во­зу и да­ље се по­ру­чу­је да се Глав­на же­ле­знич­ка ста­ни­ца на­ла­зи на Сав­ском тр­гу, иако је она пре­ста­ла да ра­ди пре го­ди­ну да­на.

Ка­да би пре­сто­нич­ки ту­ри­сти схва­ти­ли ко­је пе­ри­пе­ти­је мо­гу да их сна­ђу у пре­во­зу и ре­ши­ли да се осло­не на пе­ша­че­ње, и ту би их до­че­као иза­зов у ко­ме им не би мно­го по­мо­гла ни ма­па гра­да. Та­бле са на­зи­ви­ма ули­ца и бро­је­ви­ма згра­да по­сто­је, али на мно­гим зда­њи­ма оне, не­ко­ме ко не по­зна­је град, ви­ше од­ма­жу не­го што по­ма­жу.

Ка­да се ка­же бу­ле­вар, ве­ћи­на Бе­о­гра­ђа­на зна да је то Бу­ле­вар кра­ља Алек­сан­дра. Али, ако ту­ри­ста не­ма сре­ће и из­би­је из не­ке по­преч­не ули­це на овај бу­ле­вар баш на ме­сту где пи­ше ње­гов ста­ри на­зив Бу­ле­вар ре­во­лу­ци­је, ве­ро­ват­но ће по­ми­сли­ти да је по­гре­шио пу­та­њу.

Уз овај ста­ри на­зив, исти­на, по­ста­вљен је и са­да­шњи, али на по­је­ди­ним ме­сти­ма та­бла са но­ви­јим на­зи­вом је по­ха­ба­ни­ја од оне са ста­рим.

Слич­на не­до­у­ми­ца мо­же да се по­ја­ви у још јед­ном град­ском бу­ле­ва­ру – Бу­ле­ва­ру де­спо­та Сте­фа­на. И та­мо, на­ро­чи­то на ста­рим згра­да­ма, уз овај на­зив је и та­бла са нат­пи­сом Ули­ца 29. но­вем­бра, на­зи­вом ко­ји је ова са­о­бра­ћај­ни­ца но­си­ла у вре­ме со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је.

Нај­за­ни­мљи­ви­ју „по­ну­ду”, чи­ни се, тре­нут­но у пре­сто­ни­ци има са­да­шња Ули­ца кра­љи­це Ма­ри­је. Са­о­бра­ћај­ни­ца ко­ја се за­вр­ша­ва код до­ма ко­ји но­си име по су­пру­гу кра­љи­це Ма­ри­је, го­ди­на­ма се це­лом ду­жи­ном од Та­ков­ске до до­ма зва­ла 27. мар­та.

У ме­ђу­вре­ме­ну код Град­ске упра­ве пре­се­че­на је на два де­ла и по кра­љи­ци Ма­ри­ји на­зван је део ко­ји во­ди ка сту­дент­ском до­му „Краљ Алек­сан­дар Пр­ви”. Али тра­го­ви не­ка­да­шњег име­на мо­гу се уочи­ти на не­ко­ли­ко згра­да у овој ули­ци где и да­ље пи­ше 27. мар­та. У Ули­ци кра­љи­це Ма­ри­је на ви­ше обје­ка­та упо­ре­до сто­је и но­ви бро­је­ви згра­да и они ста­ри из вре­ме­на док је це­лом ду­жи­ном то би­ла Ули­ца 27. мар­та.

За­то ту­ри­ста, ко­ји би се због све­га ово­га на­шао у чу­ду, нај­бо­ље би би­ло да за­у­ста­ви не­ког Бе­о­гра­ђа­ни­на ко­ји ће му от­кло­ни­ти сва­ку не­до­у­ми­цу. Јер жи­те­љи пре­сто­ни­це од­лич­но се сна­ла­зе и са на­зи­ви­ма ули­ца и 27. мар­та и 29. но­вем­бра, са Бу­ле­ва­ром ре­во­лу­ци­је и Ули­цом срп­ских вла­да­ра. За ову по­след­њу мно­ги са но­стал­ги­јом на­ви­ја­ју да јој се уме­сто Ули­ца кра­ља Ми­ла­на вра­ти на­зив ко­ји је био дат у част свим срп­ским вла­да­о­ци­ма.