Упозорење да би цена струје за потрошаче западног Балкана могла бити већа и до 30 одсто, уколико нам Европа наметне таксе на емисију угљен-диоксида, која се плаћа на производњу електричне енергије из угља, не треба, бар за сада, да брине потрошаче у Србији.

Иако је ова вест дошла од директора Секретаријата Енергетске заједнице, Јанеза Копача, који је о овоме говорио на седници Одбора за привреду Скупштине Србије, наша земља неће имати обавезу увођења такси пре него ли постане члан Европске уније.

– То што смо чланица Енергетске заједнице не обавезује Србију да уводи ове таксе па самим тим поскупљења струје неће бити. И када Србија постане чланица ЕУ, та регулатива се не примењује аутоматски већ се о њој преговара – објаснио је министар енергетике Александар Антић.

Тако да, додаје, не постоји потреба да у овом тренутку на било који начин узнемиравамо наше грађане било каквим најавама поскупљења цена електричне енергије, јер њих неће бити.

Оно што је, међутим, извесно је да до 2023. године морају да се гасе стари термоблокови у читавом региону. Акценат је на повећању енергије из обновљивих извора, која је вишеструко скупља од струје коју добијамо из угља.

Највишу цену струје у региону има Бугарска, а Србија најнижу и у региону и у Европи. Наша земља за сада покрива потрошњу производњом, али региону генерално недостају нови капацитети.

Проф. др Слободан Ружић, бивши саветник министра енергетике, каже за „Политику” да спекулације о увођењу такси на емисију угљен-диоксида у производњи електричне енергије па и у другим секторима, постоје већ дуго. Тешко је проценити колико су реалне.

– За сада ове таксе нису нигде уведене. Постоје мање или више оштри прописи о заштити животне средине од емисије честица, сумпорних оксида… Али нико због тога није одустао од производње струје из угља. И неће. То су аргументи неразумних лобиста, који би да гасе термоелектране – истиче Ружић.

Свако је одувек, објашњава, користио ресурсе које има, на њих се ослањао. Тако и ми треба да користимо све што имамо, укључујући и угаљ.

– Ако би се десило да ЕУ уведе таксе, то би се сигурно кроз Енергетску заједницу пренело и на нас, уз извесно кашњење. Не верујем да ће струја код нас поскупити због тога бар још три-четири године, али је чињеница да Србија има ниске и депресиране цене за домаћинства, а потребна су средства за изградњу нових капацитета било ког типа. Дакле, не видим разлог за бригу – објашњава он.

Упитан колико је тачно да струја у Србији треба да поскупи да би се покрили губици на мрежи од око 16 одсто, Ружић каже, да то није тачно.

– ЕПС дистрибуција и ЕМС морају да граде и одржавају своје системе тако да губици буду на нивоу технички оправданих. Пре свега, дистрибуција треба да се реши крађа струје, а то значи и „мангупа из њихових редова”. ‎Ако имају неоправдано високе губитке, треба да имају оправдано ниске плате. То није и не сме бити разлог за поскупљење. Надам се да то АЕРС неће никад дозволити – каже Ружић.

Уместо помињања ових такси, чија је цена сада пет и шест пута већа него што је била, у већини европских земаља постоји трговина гаранцијама порекла, односно обавеза да сваки произвођач или снабдевач или велики потрошач набави одређени део зелене енергије. Зато се уз трговину струјом, развија и тржиште гаранција порекла. Али, то ипак нису таксе о којима говоримо – закључује наш саговорник.