• Gradovi

    Темишвар – банатски рај

     

     

     Васкршњи излет у Румунски Банат

    Банат се делом налази у Србији, мањим делом у Мађарској, а највећим делом у Румунији.

    Мађутим, путник који пролази овим крајем тешко уочава разлику између српског и румунског дела Баната.

    С обе стране границе, слика готово потпуно иста – непрегледна равница, ушорена села, споре равничарске реке и звоници сеоских цркава који парају небо окружени приземним кућама.

    Трошни аутомобили на улицама, очигледно купљени као половни у некој богатијој земљи, доста необрађених њива, понегде нека напуштена фабричка хала или јавна зграда, а не може се видети много деце или млађих људи.

    Разлике, ипак, има.

    У Румунији су путеви ипак бољи него у Србији.

    Највећи град у Банату је Темишвар у коме се има шта видети.

    Старо језгро града је лепо уређена пешачка зона пребогата старинским раскошним фасадама и улицама изграђеним пре сто или двеста година.

    У старом делу Темишвара постоје три прелепа трга. Највећи је Трг Победе који се налази између Румунске саборне цркве и зграде Опере.

    На овом тргу се налази фигура вучице која доји Ромула и Рема (наравно, поклон града Рима), раскошна фонтана с разнобојним осветљењем и зеленилом оплемењен простор у средини, омиљено састајалиште Темишвараца.

    Пет минута хода од Трга Победе је Трг Слободе.

    Овде се налази барокни споменик, а по ободима су репрезентативне зграде, између осталих и команда Темишварског гарнизона.

    Мало даље је најлепши, Трг Уједињења.

    Живописно јавно осветљење, велика поплочана површина, дивне зелене површине, српска православна саборна црква, римокатоличка катедрала и прелепа зграда Српске епископије.

    Читав трг изгледа као да је неким чудом пренесен из времена са свршетка осамнаестог века и пренет пред нас ради чистог уживања.

    Око поменутих тргова су уличице с очуваном архитектуром из давних времена.

    Темишварци с поносом обележавају знаменита места и зграде из историје града; а то чине постављајући месингане табле с натписима на више језика, међу којима је и српски.

    У близини се налази и неколико утврђена из времена када је Темишвар био близу аустријско-турске границе, а најпознатије је Утврђење Марије Терезије и Утврђење Хуњади Јаноша (Сибињанин Јанка).

    И ван историјског језгра града, Темишвар је врло леп град широких булевара и пун зеленила. Темишвар се, иако му име каже супротно, не налази на реци Тамишу, већ на каналисаном току Бегеја.

    Дуж Бегеја је зона за одмор и рекреацију, градски паркови се настављају један на други, а прави је доживљај провозати се педолином по каналу и осмотрити китњасте мостове из свих углова.

    У Темишвару постоји и мали, али за шетњу врло пријатан зоолошки врт, као и Музеј села Баната.

    Оно што можемо истаћи као ману јесте чињеница да Музеј историје Баната, који се налази у Утврђењу Марије Терезије, већ дуго не прима посетиоце. Посетиоце не прима ни Утврђење Хуњади Јаноша, а Музеј села Баната је био затворен баш у време празника.

    Утисак нам је у многоме поправила чињеница да смо посетили Српску православну саборну цркву баш у време Васкрса.

    Црква је велелепна с иконостасом и уређењем унутрашњости каквим се може подичити ретко која барокна црква, не само у нама блиским земљама.

    Још једна чињеница, мало позната у Србији. До конца Првог светског рата, све православно живље у Банату, тада у Аустроугарској, било је под окриљем

    српске цркве. Српске православне цркве у Банату су старије од румунских.

    Данас Срба у Темишвару има само неколико хиљада.

    Међутим, доста људи смо срели који се служе српским језиком. Продавци ђинђува на улици и конобари у Темишварским кафанама су, очигледно, навикли на госте из Србије, нарочито они старијег животног доба.

    У граду постоје хотели и ресторани с приступачним ценама, а румунски домаћини су љубазни и предусретљиви.

    Ако се питате како Темишварци живе, морамо рећи да смо стекли прилично суморну слику.

    Иако смо Темишвар посетили за време празника и по лепом времену, нисмо видели много људи на улицама.

    Увече је приметно да на многим прозорима нема светла, а на многим терасама нема никавих ствари.

    Изгледа да су тачни статистички подаци о маси Румуна који су се одселили по богатијим земљама Европе.

    На улицама има врло мало националних аутомобила марке „Дачија“, које користе готово искључиво јавне службе и таксисти.

    Остало су старији аутомобили европских произвођача.

    Чак је, можда, више „Дачија“ произведених у социјализму него савремених.

    У сваком случају, Темишвар није далеко. Ко хоће да види како живе комшије, а да се лепо проведе, има добру прилику.

    Ниш, 18. април 2018. године

    Драгана Костић

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com