Бомбе које у последње време готово свакодневно потресају Анкару, Истанбул и места у југоисточној Анадолији, завиле су у црно стотине, хиљаде породица. Али, ехо тих (само)убилачких напада и те како одзвања и у Берлину, Лондону, Копенхагену, поготово међу тамошњим туристима који су овог лета били планирали да се одмарају у Турској.
Све је почело крајем новембра прошле јесени, када су турски ловци у пограничном подручју према Сирији оборили руски бомбардер СУ-24. Влада у Москви, која тврди да њен авион није повредио турски ваздушни простор, одмах је, поред санкција, препоручила својим грађанима: не идите у Турску. Посете гостију из те земље су у децембру смањене за 47 одсто. Та низбрдица се наставља. У Турској се досад годишње одмарало 4,5 милиона Руса и они су словили као гости широке руке.
Једна мука, како то обично бива, никад не иде сама. У Анкари је у три терористичка бомбашка напада страдало више од 160 грађана. У центру Истанбула у јануару је, на тргу између Аја Софије и Плаве џамије, погинуло 11 немачких туриста, а још толико су постали доживотни инвалиди. Напади на туристе су настављени: средином марта бомбаш самоубица, припадник Исламске државе, у центру града на Босфору усмртио је троје Израелаца и једног Иранца, док је 20 страних држављана теже или лакше рањено.
„Последице ове кризе биће много теже него што се то у почетку предвиђало у најцрњим сценаријима. Ми евидентно губимо госте не само из Русије него из Немачке и других западних земаља”, каже Давут Четин, председник Привредне коморе Анталије, места на Медитерану које практично живи од туризма.
Лош глас се далеко чује. Влада у Берлину је после најновијих бомбашких напада у Турској привремено затворила амбасаду у Анкари као и конзулат и школу у Истанбулу. Американци и Израелци су упозорили своје грађане да не долазе у Турску, а ако морају да буду опрезни.
Холандија је одлучила да евакуише особље и затвори конзулат у Истанбулу због, како је речено, „претњи и могућних терористичких напада”.
Највећи светски туроператер ТУИ недавно је саопштио да је број резервација за Турску опао за 40 процената. Многе аранжмане поништила је и позната фирма „Томас Кук”. После страдања у Истанбулу туристи очигледно не желе ништа да ризикују и сада се окрећу ка Грчкој, Шпанији и Португалији.
Турске фирме су се у великом броју појавиле на туристичком сајму у Берлину, како би привукле госте. „Ми смо тамо отпутовали са великим очекивањима, а вратили смо се без наде”, оценио је познати туристички новинар Фехми Кофтеоглу.
Анкара је прошле године од туризма зарадила 32 милијарде долара. То је било за осам процената мање него 2014, што се објашњава обнављањем сукоба, који су почели у јулу, између снага безбедности и припадника забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК). Али то је изгледа био почетак, најгоре се тек очекује. Неки хотели ове године неће отварати своје капије, док ће десетине хиљада радника изгубити посао.
Туризам је у кризи каква се не памти. Привредници у тој области се сада довијају како знају и умеју: нижим ценама и појачаном пропагандом покушавају да привуку што већи број гостију пре свега из Кине и Индије.
У Анталији, где у априлу почиње изложба „ЕXПО 2016”, најављују и атрактивне садржаје: гостовање Мадоне и Џенифер Лопез као и других познатих личности, подводна крстарења подморницама… Али, у том граду су свесни да је то само кап у Средоземном мору која не може да надокнади изгубљено уколико не дођу Руси и Немаци, који су годинама били главни гости.
Премијер Ахмет Давутоглу је ове године обећао помоћ туристичкој привреди од 90 милиона долара. То ће сигурно омогућити да се смање цене аранжмана, али оне ни досад нису биле превисоке. „Влада пре свега треба да води такву политику која ће гарантовати безбедност страним гостима”, објашњавају туристички радници.
У почетку се процењивало да би Турска ове године могла да изгуби осам милијарди долара пре свега због бојкота Руса. Али, ако у већем броју изостану и гости из западних земаља, пре свега Немачке, онда би та сума могла да буде још већа, каже потпредседник Удружења медитеранских хотелијера Јусуф Хаџисулејман.
