Да ли у Србији постоји идеја која може да окупи и добије подршку представника највише државне власти, Народне банке, привредне коморе, Академије наука, универзитета и успешних компанија? Одговор је потврдан и гласи – пројекат „Тим за Србију”.

Осмислила су га четворица студената Београдског универзитета – идејни творац је Александар Јакшић, апсолвент Економског факултета, а помагали су му колеге Стојан Јанковић и Филип Грујић, као и Горан Томић са Архитектонског факултета. Радили су „на погон” ентузијазма и личне иницијативе, мотивисани, како кажу, жељом да оповргну уверење да се у Србији може успети само уз помоћ партијске књижице.

Како објашњава Александар, момак огромне енергије и широког осмеха, родом из Зубиног Потока, идеја је да се на универзитетима у Београду, Новом Саду и Нишу, одабере 500–600 најбољих студената треће и четврте године основних студија, за које би изабрани професори направили додатни наставни план и програм, који би, поред редовних академских студија, похађали од јесени.

Наставни план и програм би био усклађен са захтевима Програмског одбора, који би чинили најуспешнији привредници у Србији, као будући партнери и послодавци најбољим студентима.

– Са премијером Александром Вучићем смо се видели два пута. Први пут смо тражили пријем, други пут нас је он позвао, у децембру прошле године. На његов предлог смо проширили почетну идеју и на Новосадски универзитет. Премијер је послао допис ректору БУ, у коме је „Тим за Србију” означио „пројектом од изузетног значаја за будући развој читаве државе” и у том смислу од декана затражио подршку за реализацију. Наш заједнички циљ је увођење дуалног образовања на универзитетима и да задржимо најбоље студенте у Србији и њихов таленат и знање ставимо у функцију заједнице. Све ће почети од 1. октобра, биће за почетак укључено око 600 студената, 40 професора и 50 компанија – наводи за наш лист Александар Јакшић.

Осим што је изузетан студент (просек 9,40), од почетка академске каријере укључен је у бројне активности. Током прве године студија у Косовској Митровици био је координатор једног од студентских пројеката ОЕБС-а, а по преласку у Београд, школске 2013/2014. изабран је за руководиоца Екоф тима, у коме су најбољи студенти Економског факултета. Ангажован је у Центру за сарадњу са привредом који је за три месеца довео више од 100 компанија на факултет и обезбедио праксу за 400 колега.

Идеја пројекта „Тим за Србију” јесте да додатним образовањем буду обухваћени студенти претпоследње године основних студија. Зимски семестар (октобар–децембар 2016) и летњи семестар (март–јун 2017) биће посвећени економском (пословном) оспособљавању студената, како би били у стању да самостално започну и воде сопствене бизнисе или да се укључе у рад компанија.

Сва предавања ће бити онлајн, а у току недеље ће се организовати радионице на којима ће професори одговарати на додатна питања студената. Након завршеног семестра, студенти ће имати праксу у трајању од четири до шест недеља у компанијама које су чланови Програмског одбора.

Критеријум за избор најбољих неће бити просек, иако ће се и он узимати у обзир, већ ће их дефинисати Комисија за селекцију, коју ће чинити професори, привредници и психолози. Фокус ће бити на таленту за предузетништво, способности студената да осмисле нешто ново, да дају своја решења постојећих проблема…

На наше питање како ће одређивати квоту за сваки факултет, као и који ће факултети бити обухваћени, он одговара да ће све зависити од потреба тржишта. Већ је урађен пилот-пројекат, који је показао да је највеће интересовање послодаваца за студенте Економског, Пољопривредног, Електротехничког, Машинског и Факултета организационих наука. Према резултатима истраживања, компаније у просеку траже девет студената.

Професори који су већ пристали да учествују у овом пројекту важе за најеминентније у земљи, а сви ће радити бесплатно. Већ је договорена сарадња са Привредном комором Србије, Народном банком, „Енергопројектом”, „Комтрејдом и „МК групом”…

– Крајњи циљ је да овај пројекат заживи на свим државним универзитетима у Србији, јер бисмо на тај начин већ крајем 2017. године имали на располагању неколико стотина младих људи који би били јак мотор за покретање Србије. Пошто се ради о младим људима који живе и студирају у различитим деловима земље, на овај начин бисмо интензивирали развој свих региона – каже Јакшић.

Иако делује да су четворица момака све ово остварила наизглед лако, Јакшић каже да је постојао и да и даље постоје јаки отпори.

– Универзитет има огромну аутономију и не жели да се мења, али ако се млади довољно труде, могу да успеју. Направили смо чврсту везу и са нашим студентима у дијаспори преко организације ОССИ. Верујем да ће се већ након прве године у иностранству знатан број њих вратити, јер је један од циљева креирање система који ће омогућити њихово укључивање у наведени пројекат и повратак у Србију – каже на крају Александар Јакшић.