• Analize I Kolumne

    Трагови Руса у Сићеву код Ниша

    Сићево је врло живописно виноградарско и воћарско село источно од Ниша, у Клисури названој управо по њему. Ово место свакако треба посетити, због старинских винских подрума и кућа, квалитетног домаћег вина и ракије, а највише због љубазних Сићеваца. У Сићеву се налази, иза сеоског спортског игралишта, изузетан видиковац с кога се види читава Сићевачка клисура, са све Нишавом, железничком пругом, путем, браном и електричном централом.

    У Сићеву се одржава, сваке године, ликовна колонија, међу најстаријим на свету. Основала ју је Надежда Петровић 1905. године.

    Оно што је нас довело у Сићево, овом приликом, јесу овдашњи трагови присуства Руса у прошлости, конкретно трагови руске емиграције досељене у Србију после Октобарске револуције.

    У Сићеву се налазе две православне светиње које су значајно унапредили и оплеменили Руси.

    С леве стране Нишаве налази се Манастир Ваведења Пресвете Богородице. Према предању, Манастир је средњевековни, а садашња манастирска црква је изграђена половином седамнаестог века.

    Између два светска рата кроз Манастир је прошао већи број Руса емиграната, који су се овде, дуже или краће време задржавали, а потом настављали свој избеглички пут.

    У Сићевачком манастиру траг је оставио, двадесетих и тридесетих година прошлог века, игуман Порфирије Иљчински, рођен у Русији. О обнови Манастира „трудом и старањем игумана Порфирија“ сведочи натпис у мермерној плочи на фасади манастирске цркве. (Сада је плоча у припрати, изграђеној касније.)

    Дубок уметнички траг у Манастиру Свете Петке у Сићеву оставио је Василије Рудановски. Рудановски је био професор цртања у више нишких школа пре и после Другог светског рата, а његов рад у Манастиру нам је представила монахиња Арсенија, дипломац Академије Српске православне цркве за уметности и консервацију.

    Василије Рудановски је 1928. године израдио иконостас у манастирској цркви. На иконостасу стоји икона Ваведења Пресвете Богородице, престоне иконе Исуса Христа и Пресвете Богородице, затим иконе Рођења Исуса Христа и рођења Пресвете Богородице, Тајна вечера, на царски дверима иконе Архангела Гаврила и Пресвете Богородице, а у медаљонима су приказани апостоли јеванђелисти. Иконе су израђене у реалистичком стилу и добро су очуване.

    Василије Рудановски је радио и на живопису манастирске цркве. У његово време, доња зона фресака је већ била доста оштећена, па је Рудановски урадио неколико фресака, на неким фрескама је осликао само ликове, негде само детаље и ретуш. Није радио фреско техником, већ уљаним бојама, што се и данас јасно види.

    Говори нам Мати Арсенија и о свом личном искуству у вези с делима Василија Рудановског. У уметничкој школи „Ђорђе Крстић“ у Нишу, у време њеног школовања, професорка Мирјана Дедић јој је показала дела Василија Рудановског, која су и даље у поседу професоркине породице.

    У Сићевачком манастиру се чува, на посебном месту, Икона Пресвете Богородице којој се приписује чудотворно исцељење. Историја ове иконе није потпуно позната, али је део који знамо врло занимљив. Руска емигрантска породица је донела Икону Пресвете Богородице у Србију. Притиснути материјалним недаћама, продали су Икону на пијаци. Купац, један побожни Београђанин, имао је супругу Оливеру, тешко болесну од карцинома. Оливера се лечила и молила пред Иконом и успела да преболи тешку болест. Икону је поклонила Манастиру, али се пре тога потписала белим словима у њеном углу. Икона је, иначе, оштећења, затим рестаурирана и конзервирана, а на њој се налазе сребрни детаљи с полудрагим камењем. Препознаје се стил Русије деветнаестог века, између византијске уметности и барока.

    У Сићеву се налази, али у самом селу, на десној обали Нишаве, Црква Светог Илије. Цркву смо посетили баш на Илиндан, тако да су нас Сићевци лепо примили и почастили, а нас је највише занимао иконостас, такође рад Василија Рудановског. Иконостас је урађен у реалистичном стилу, а иконе су потпуно очуване. По тематици је сличан иконостасу у Манастиру, али је већи и богатији, тако да садржи и иконе Светог Ђорђа и Светог Пророка Илије.

    До Сићева и његовог Манастира и Цркве није тешко доћи. Треба кренути из Ниша старим путем за Пирот, кроз Клисуру. Када видите огромне челичне резервоаре за вино поред пута, треба да скренете у село. Уколико скренете десно, одмах ћете прећи железничку пругу, а на следећој раскрсници скрените лево. Ићи ћете право уским, кривудавим и стрмим путем до Манастира. Нећете промашити, свуда постоје путокази, а у манастиру увек има монахиња.

    Уколико на раскрсници код резервоара за вино скренете лево, идите узбрдо до села и само право главним путем док не дођете до велике зграде Задружног дома. Црква Светог Илије се налази иза Дома, тако да се не види с улице, а ауто можете оставити на паркингу испред. Црква није увек отворена јер свештеник не живи у Сићеву, тако да вам препоручујемо да најавите свој долазак пароху у оближњем селу Малча.

    До Сићева се може и возом.

    Ето, поштовани читаоци, изнели смо предлог за краћи излет у доба коронавируса, а ви се за своју здравствену безбедност у Сићеву не бојте. Овде, на жалост, има све мање људи, тако да је могућност заразе мала. Уосталом, добра сићевачка комовица је увек при руци, за дезинфекцију.

     

    Драгана Костић

     

    Овај медијски садржај је суфинансиран од стране Града Ниша, у оквиру медијског пројекта „Прошлост, садашњост и будућност Руса у Нишу“. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com