Analize I Kolumne

Трговина оружјем, Слободан Тешић и ФинЦЕН досијеи: Трансакције повезане са трговцем оружја пријављене као „сумњиве“

Извор: Би-Би-Си на српском, https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-54283302

ОЦЦРП/ КРИК

Истраживање

Кипарска фирма коју надлежни у Америци доводе у везу са трговцем наоружања Слободаном Тешићем уплатила је 1,7 милиона долара неименованом „истакнутом Саудијцу“, а ову трансакцију су банке пријавиле америчком Министарству финансија као сумњиву, показује истраживање Мреже за истраживање криминала и корупције (OЦЦРП) и КРИК-а.

Новац је уплатила једна од компанија које, према подацима америчких власти, Тешић поседује или контролише – Grawit Limited са Кипра – у јуну 2017. године.

Свега неколико месеци касније, Тешић и Grawit доспели су под санкције департмана америчког Министарства финансија задуженог за спровођење трговинских и економских санкција (OFAC). Ово тело је тада навело да је Тешић користио кипарску фирму да исплаћује мито, што он пориче.

КРИК и ОЦЦРП такође наводе да је Александар Вучић, док је био на положају премијера Србије, доделио држављанство Тешићевом партнеру из Јемена Каледу Абдулкарему Насеру Хамеду 2016. године, прескачући редовну процедуру и позивајући се на „национални интерес“.

Развојни пут Слободана Тешића

Тешић је од 2003. године био на листи Уједињених нација за забрану путовања због кршења санкција за извоз оружја у Либерију док је у тој земљи на власти био председник Чарлс Тејлор, сада осуђени ратни злочинац.

Међутим, по доласку Српске напредне странке на власт, нови министар спољних послова Иван Мркић дао је зелено светло за скидање Тешића са црне листе УН 2013. године. Убрзо му је доделио и дипломатски пасош, што је привилегија углавном резервисана за високорангиране државне званичнике, пише КРИК.

„Дао сам му дипломатски пасош зато што је он веома успешан у извозу српских производа,“ рекао је Мркић за КРИК.

Тешићева ћерка Данијела је била на листи СНС-а на парламентарним изборима 2012. године. Нешто касније се запослила у Министарству спољних послова, а Тешић је такође финансирао добротворну фондацију супруге тадашњег председника Томислава Николића.

Ипак, 2017. године OFAC ставља Тешића и Grawit под санкције. Иако тачан разлог није познат, новинари КРИК-а и OЦЦРП у пројекту „ФинЦЕН досијеи“ откривају да је Grawit свега неколико месеци раније уплатио 1,7 милиона долара ћерки фирми компаније Horizon Crescent Wealth LLC из Катара.

Новац на рачун компаније Horizon уплатио је у марту 2017. године и Тешићев сарадник Калед Абдулкарем Насер Хамед из Јемена.

КРИК наводи да је Хамеду 2016. године тадашњи премијер Александар Вучић доделио држављанство заобилазећи уобичајену процедуру, по којој је странац морао да живи дужи низ година у земљи и испуни друге услове.

Хамеду је додељено држављанство јер је то у „националном интересу“ Србије, према члану закона цитираном у решењу од 11. фебруара 2016. које је Вучић потписао.

У овом документу није прецизирано који је државни интерес задовољен овом одлуком, а све институције које је КРИК контактирао одбиле су да дају коментар.

Хамед је у марту 2017. године са рачуна у српској АИК банци уплатио 40.000 долара на рачун компаније Horizon.

Ову трансакцију су банке такође пријавиле америчкој Агенцији за борбу против финансијског криминала (ФинЦЕН) као сумњиву, али се Хамед није нашао под америчким санкцијама.

Седиште компаније Horizon је у Катару, али њом управљају двојица швајцарских адвоката. Сврха јој је да чува новац и имовину имућних клијената, а сем Саудијца, ова компанија и њених шест ћерки фирми опслужују и друге утицајне људе.

Мрежа фирми Horizon се налазила се под истрагом катарских власти, а касније је и новчано кажњена са више од осам милиона долара због кршења правила о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Катарске власти утврдиле су да су преко ове мреже компанија вршене сумњиве уплате јавном функционеру са Блиског Истока и дипломати из Африке. Навели су и да је постојала велика могућност да се радило о плаћању мита.

У писму које је OЦЦРП-у и КРИК-у послала Тешићева компанија Партизан Тек наводи се да „Тешић никада није учествовао ни на један начин у било каквим коруптивним активностима“.

„У вези са санкцијама САД-а, Тешић и ‘Партизан Тек’ су почели поступак скидања са листе санкција и ангажовали су водеће адвокатске канцеларије из САД-а и Србије“, пише у саопштењу.

Хамед је новинару OЦЦРП/КРИК мејлом кратко одговорио: „Губи се“.

Директори Horizon-а, швајцарски адвокати Патрик Барисвил и Жан Марк Мантегани, новинарима су рекли да нису учинили ништа лоше, као и да је за трансакције повезане са Тешићевом фирмом Grawit и Хамедом био надлежан њихов директор из Катара, Мохамед Абдулазиз Ал Емади, иначе нећак тамошњег министра финансија.

Ал Емади, који за себе каже да је „катарски бизнисмен“, није одговорио новинарима на питања.

Жмурење на корупцију

Horizon Crescent Wealth и све компаније у њеном власништву су под истрагом катарских органа од 2018. године, пише КРИК.

Horizon је основала шест „компанија са посебном наменом“ које се, према катарским финансијским законима, отварају да би извршиле одређене новчане трансакције или чувале нечију имовину.

Ове фирме формирају мрежу која је пала под сумњу регулаторног тела Катарског финансијског центра (QFCRA) у 2018. години.

Истрага је показала да је фирма кршила правила о спречавању прања новца и финансирања тероризма, због чега је у марту ове године кажњена са више од осам милиона долара.

Њени директори, двојица швајцарских адвоката, су и даље под истрагом тужилаштва због „прања новца и/или давања мита“, како је новинарима OЦЦРП рекао адвокат Horizon-а.

Поступак против те фирме вођен је пред Међународним судом у Катару.

Документа из поступка до којих су дошли новинари КРИК-а и OЦЦРП показују да су власти сматрале да су клијенти Horizon-а користили мрежу фирми у њеном власништву за сумњиве уплате државном званичнику са Средњег Истока и дипломати из Африке.

У једном случају, Horizon је био посредник приликом уплаћивања новца дипломати из једне афричке земље, који је у документима назван „господин Х“.

„Било је очигледно да је у питању потенцијална корупција. HCW је на то зажмурио“, пише у судској документацији.

Највећи клијенти фирме, показују папири, биле су две жене које живе у Костарики, чији идентитет није откривен већ се у судским документима називају „госпођа ЕА“ и „госпођа ИЕ“. Horizon је чувао њихових око 14 милиона долара.

Катарске власти су утврдиле да је порекло овог новца сумњиво и указале на необичност – инструкције о пребацивању новца Horizon-у су стизале са мејлова који, како делује, нису имали везе са ове две клијенткиње.

Оне су успеле да део новца пребаце на рачун у Швајцарској.

Када су, међутим, покушале да „повуку“ преосталих девет милиона долара, катарске власти су замрзле рачун јер су веровале да је ова трансакција била „покушај прања новца и избегавања плаћања пореза“, пише у документима из судског предмета.

Веза Тешића и компаније Horizon

На рачун фирме Crescent Middle East, ћерке фирме Horizon-а, Тешићев Grawit је уплатио 1,7 милиона долара у јуну 2017. за неименованог Саудијца, наводе КРИК и OЦЦРП.

Директор једне од ћерки фирми Horizon-а је Горан Андрић, а човека истог имена санкционисало је америчко Министарство финансија у децембру 2019. године, описавши га као „једног од Тешићевих најближих сарадника“.

У двема компанијама чији је власник Horizon директор је Тешићев сарадник из Јемена Калед Хамед, који се бави грађевинарством, оклопним возилима и горивом за авионе у више земаља.

На сајту Хамедове немачке компаније Санус инвестмент пише да су његове фирме „значајно инвестирале у више грађевинских пројеката у Хамбургу и Диселдорфу“, са плановима за ширење и у осталим немачким градовима. Власник је и кебаб ресторана у овој земљи.

На истом сајту се наводи и да његова кипарска компанија Stallway „наступа као кључни добављач за владе, тачније министарства унутрашњих послова и министарства одбране, обезбеђујући гориво за ваздухоплове, оклопна возила и опрему за сузбијање демонстрација.“

Истоимена компанија у којој је директор, Stallway из Катара, део Horizon мреже, пријавила је адресу у државној вили у елитном дипломатском насељу у Београду. Ову вилу на Дедињу од државе изнајмљује Тешићева главна компанија Партизан Тек, како је раније открио Савет за борбу против корупције Србије.

Хамед је заобишао уобичајену процедуру аплицирања за српско држављанство и оно му је 2016. године додељено на основу „националног интереса“ Србије, према решењу које је потписао тадашњи премијер Александар Вучић.

Влада Србије, председник, као и Министарство унутрашњих послова које је КРИК контактирао, одбили су да објасне на који начин је Хамед допринео националном интересу.

Милица Швабић, адвокатица невладине организације „Кликактив“, каже за КРИК да је држава дужна да објасни како је дошло до овога.

„Ово право државе (да додели држављанство) често се злоупотребљава због политичке и личне користи или користи одређених интересних група,“ каже Швабић.

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh