На градском гробљу у Параћину сахрањена су тринаесторица црвеноармејаца погинулих 8. новембра 1944. године.
Погинулима је подигнут камени споменик у облику правоугаоне плоче с паром камених стубова на тростепеничном постољу. Имена двојице старешина и једанаесторице војника су уписана црним словима на споменику по руском правопису, наведен је дан погибије и истакнуто да су погинули за слободу руског и југословенског народа. С друге стране споменика је, на српском језику, краћим поетским текстом одата захвалност борцима палим за слободу. На врху споменика је постављена петокрака звезда изрезана у камену у коју је уписан црвеном бојом круг, а у њему срп и чекић.
Травната парцела на којој су сахрањени црвеноармејци је ограђена ниском оградом израђеном од истог материјала као споменик. До споменика води поплочана стаза, а засађено је и једно украсно дрво.
Споменик је потпуно очуван и редовно га посећују Руси из Параћина и поштоваоци Русије и Црвене армије.
До гробова црвеноармејаца је лако доћи. Параћин се налази на путном и железничком правцу Београд – Ниш, а споменик 
црвеноармејцима се лако уочи чим се дође на градско гробље.
У селу Дреновац код Параћина, испред задружног дома, стоји у камену израђени споменик црвеноармејцу 
Јегору Васиљијевичу Комову, рођеном у селу Ацетка у Красношћековском срезу у Алматинском округу (данас у Казахстану) 1895. године, погинулом у близини Дреновца 14. октобра 1944. године.
Споменик је у облику усправљене зарубљене плоче висине око два метра коју прате два пара камених стубова. Споменик је постављен на двоструком каменом постаменту, а до њега се долази преко два бетонска степеника. На споменику су црним словима уклесани подаци о погинулом, хришћански крст и украси у виду укрштених гранчица.
Споменик су, како на њему пише, подигли „поједини села Дреновца“, очигледно из захвалности и поштовања према жртви палој у борби против окупатора, а управо за слободу становника Дреновца.
Споменик је добро очуван и често посећиван.
До споменика у Дреновцу се може доћи аутомобилом врло лако. Треба се искључити с аутопута Београд – Ниш на петљи Појате и кренути локалним путем према Параћину. Прво село на путу је Дреновац, а споменик се налази у центру села и лако га је видети из аутомобила. Ко жели, до Дреновца може и возом.
У Поморављу се налази још један споменик Русима палим за слободу Србије, али у сасвим другом времену. У Првом српском устанку, од 18. до 20. септембра 1810. године, на Варвариснком пољу се одиграла Варваринска битка. У бици су се сукобиле здружене српско-руске снаге и турска регуларна војска. Српско-руску војску су предводили Карађорђе Петровић лично и руски генерал гроф Јозеф Корнелиус Орурк. Турску војску је предводио Хуршид паша.
Са српско-руске стране, војску су чинили Ладошки мускетарски одред, један одред козака са шест топова и српска пешадија, укупно око хиљаду бораца. Турска војска је бројала око петнаест хиљада људи.
Битка се одвијала и завршила врло неповољно за Турке. У покушајима да заузму ушанчене положаје Срба и Руса, избачено је из строја преко хиљаду аскера. Руси су имали укупно 40 жртава, а Срби 15 погинулих и педесетак рањених.
Још 1910. године, поводом стогодишњице битке, подигнут је камени споменик у знак захвалности генералу Оруруку и његовим борцима. Споменик је постављен на зарубљеној четвоространој каменој пирамиди. Доњи део споменика је у облику квадра с великим медаљоном од црног мермера у коме је угравиран лик руског команданта, а изнад њега речи „У слози је Словенима снага“. Горњи део споменика је у облику четвоространог обелиска на коме су уклесане речи захвалности генералу и његовим борцима – Русима и напомена да споменик подижу захвални Темнићани. (Ко не зна, Темнић је југоисточни део Шумадије.)
Споменик Русима је ограђен оградом од кованог гвожђа, а представља део комплекса подигнутог у спомен Вараваринске битке, који чини и споменик подигнут Србима погинулим у истој бици (подигнут знатно касније), као и други садржаји.
Споменик је добро очуван и често посећиван, а нарочито у време обележавања годишњица Варваринске битке.
До споменика Русима у Спомен-комплексу посвећеном Варваринској бици се може доћи аутомобилом, али треба бити пажљив јер возач који не познаје околину лако може залутати. Најлакше је искључити се с аутопута на петљи „Појате“ и кренути према Крушевцу до Ћићевца. У Ћићевцу треба, на семафору, скренути десно, прећи преко Велике Мораве и ући у Варварин. У Варварину треба скренути лево према Варварин Селу, а у Варварин Селу треба скренути поново лево код Споменика 
страдалима у Другом светском рату. Затим, на првој раскрсници, треба ићи десно и само право до Спомен-обележја. За оријентацију служе путокази, којих има, али недовољно. Спомен-обележје се налази на самом саставу Јужне и Западне Мораве. (Управо због стратешке важности овог места, ту се и одиграла битка.) У сваком случају, увек можете да се водите правилом: „Карту читај, сељака питај.“. Уколико говорите било који словенски језик, Варваринци ће схватити куда идете.
Немамо више простора, па у текст уносимо опис само ова три споменика Русима. У Параћину и Поморављу таквих обележја има много више. Надамо се да ћемо имати прилике да и друге руске споменике представимо јавности.
У сваком случају, однос грађана Параћина и Поморавља према руским споменицима је врло леп пример поштовања вредности другог народа на домаћем тлу. Док се у многим местима у Европи, нарочито у њеном источном и средишњем делу, руше и уклањају споменици црвеноармејцима, у Србији то није случај. Тако треба наставити.
Параћин, мај 2020. године
Марина Вучковић
Ирина Миљковић
Драгана Костић
Овај текст је објављен у оквиру медијског пројекта „Прошлост, садашњост и будућност Руса у Параћину и у Поморављу“, који суфинансира Општина Параћин.
