Серија „Жигосани у рекету” (радним данима у 22 на ТВ Прва) доказује да се и код нас опсежан посао може одлично обавити. И да буде одлична режија и сценарио и глума, кадрови, монтажа, светло локације… И да кроз 20 епизода буде занимљиво, актуелно, с истим темпом без обзира (или захваљујући томе) што режију потписује више аутора: Данило Бећковић, Срђан Спасић, Небојша Радосављевић, Мирослав Лекић, Ненад Павловић и Никола Ђуричко. Серија је настала по филмској причи Владимира Кецмановића и Драгана Бјелогрлића. Сценаристи су: Владимир Кецмановић, Саша Подгорелец, Антонио Габелић, Душан Булић, Марко Манојловић, Коста Пешевски…
Прича се дешава у Београду и Загребу, одакле потичу две некадашње кошаркашке звезде које су прерасле једна у спортског менаџера (Воја Тодоровић) и, његов бивши саиграч, у тренера потонулог у алкохол, коцку и дугове (Крешимир Ивановић). Кроз причу о новој шанси за клуб, за младе играче, за оца и сина, за неискоришћене таленте, за политичке игре, направљена је уверљива слика о емоцијама и махинацијама, новцу и прошлости која прогања и будућности на стакленим ногама. Као из неког дрона направљен је кроки региона са свим транзиционим карактеристикама и људским слабостима.
Драган Бјелогрлић је поново доказао да је, поред добре приче и режије, подела улога веома важна. Небојша Дугалић је бриљантан у улози Воје и само изразом лица се у секунди претвара из мутикаше у шармера, из љубавника у брижног човека, из претећи опасног у сумњичавог… Без сумње, његова најбоља телевизијска улога. Одличног партнера за своје бравуре има у Филипу Шоваговићу (Крешо) и Светозару Цветковићу, који игра Зечевића, власника и глодура таблоида за кога нема моралних граница, али све има цену изражену у новцу и моћи. Двојица од њих су била у браку, а један у љубавној вези с Јелицом Зечевић. Тај лик моћне и фаталне жене је превелик залогај за Дубравку Мијатовић, али је зато Весна Тривалић направила улогу која ће се памтити колико и њена Цакана из „Отворених врата”.
Серија се таман колико треба дотакла: брака, прељубе, пропалих каријера, мешетарења са фирмама у стечају и продаје земљишта, таблоидних лажи и договора са политичарима, лоших односа два оца и два сина, намештаљки… С правом мером је приказан однос Загреба и Београда, без југоносталгије, са назнакама, у реченици-две, да постоји „овде и тамо”, али да за новац и интерес нема различитих пасоша…
Многи су наслов „Жигосани у рекету” схватили као асоцирају на „узимање рекета”, уцену, а заправо је реч о простору испод коша, у коме се игра оштро и остаје највише три секунде.
