Код појаве канцера, туморске ћелије луче једињења која се зову туморски маркери. Њихово повећање у серуму крви може да укаже да код човека постоје малигне промене у организму. Дуги низ година циљ анализе туморских маркера јесте да се неинвазивним методама, узимањем крви из вене, докаже присуство тумора у организму и то по могућству док је он још мали, како би се оболели што пре лечили. Треба имати у виду да се тумори најуспешније лече док не дају метастазе у организму.
Како истиче професор др Владимир Јуришић, редовни професор на Факултету медицинских наука у Крагујевцу и научни саветник из области онкологије, туморски маркери су обично или продукти које туморске ћелије луче у крв, или су то молекули на ћелијској мембрани тумора које не поседује нормална, већ само промењена ћелија. Али, наш саговорник упозорава да не постоји идеалан туморски маркер.
– Важно је да се зна да не постоји један маркер за све туморе. Ови маркери се раде увек кад постоји сумња на тумор, при чему се они могу одређивати и када нема симптома. Ипак, раде се када постоји сумња или код постојања тумора неког члана породице, рецимо, што може послужити превентивно. Уколико је налаз тумор маркера негативан, то не мора да значи да он не постоји и није гаранција да се неће развити, а може да значи и да је тумор мали и да још није излучио пуно појединих молекула како би се канцер детектовао у крви. Понављањем анализа после три до шест месеци може се наћи повећање вредности тумор маркера и то је знак да се тумор увећао. Ипак, са становишта дијагностике, и ако тада уочимо благо повећање вредности, то може да буде знак да је тумор примећен на време – појашњава наш саговорник и додаје да, ипак, то не треба да се ради превише често и ако особа нема никакве тегобе и одређене сумње.
Ензими су дуги низ година били и остали најчешће испитивани туморски маркери, али проблем најчешће постоји код малих тумора који недовољно секретују ензиме у крв и који не могу да се детектују путем анализа из крви, а обично су повишени тек кад је тумор толико велики да се може видети и другим методама. Некада се и поред туморских маркера мора урадити снимање скенером или ултрасонографија.
Највећи је проблем код тумора који нису близу крвног суда или су инкапсулирани, па се њихови продукти не могу излучити у крв директно и не показују велике вредности а тумор је већ велики и напредује. То је велики проблем. Тада се јавља лажно негативан налаз.
– А кад тумор већ метастазира, вредности туморских маркера су превелике и то је знак да је тумор већ узнапредовао, што није добро. За туморе плућа и дигестивног тракта или за туморе дојке некада је потребно урадити и анализирати неколико туморских маркера заједно, како би барем неки од њих показао промене код сумње на рак. Постоје многобројни проблеми у клиничкој интерпретацији резултата туморских маркера. Неки од њих нису довољно специфични за тумор, већ се луче и код запаљења, неки су и производи нормалних ћелија које су у хиперфункцији, као што су повишене вредности појединих хормона, али ипак могу да указују да је у питању тумор, уколико је њихова вредност повећана неколико десетина или стотина пута. Некада болест јетре или бубрега маскира вредности туморских маркера, јер се они не излучују довољно или је њихов метаболизам поремећен. Узимање лекова мења вредности појединих туморских маркера у крви. Ипак, вредности појединих туморских маркера могу се успешно користити за праћење раста тумора, као и за процену смањења величине тумора после одговарајуће терапије, што је корисно за оболеле – наглашава наш саговорник, чији је рад на 27. конгресу о лечењу рака у Паризу ове године проглашен за један од најбољих у категорији од 250 до 300 радова.
На вредности тумор маркера углавном не утичу вредности глукозе, али храна богата мастима мења серум, који постаје беличаст, јер има превише липида и онда није баш најбоље да се користи за одређивање туморских маркера. Уколико се крв узима и за друге анализе у болницама и све биохемијске анализе заједно, да се оболели не би излагали непотребном понављању узимања узорака крви, као и ради етичког односа према оболелима, анализе треба урадити ујутру. Уколико су туморски маркери хормони, треба водити рачуна о времену узимања, јер се поједини хормони у организму луче у циклусима, али код канцера су вредности свакако повећане десетине пута у односу на вредности које постоје код здравих особа.
– Мој рад је дуго био базиран на техникама да се повећа осетљивост метода и да се не обављају испитивања из крви, због свих проблема који доводе до слабе детекције. Резултати мојих истраживања показали су да се у специјалним, такозваним „ин витро” условима, у епрувети или посебним условима за гајење тумора, одређују туморски маркери, што је новина и много је прецизније. То је доста тешко спровести у свакодневном раду, већ је за сада могуће само у високоспецијализованим научним установама – каже др Јуришић.
Други принцип испитивања туморских маркера последњих година је добио потпуно нови смисао увођењем у медицину техника молекуларне биологије и рекомбинантне технологије, то јест испитивањем молекула које постоје унутар тумора. Тумор је акумулација генских грешака и поремећај деобе ћелије. Др Јуришић наглашава да се данас зна да тумори имају поједине мутације које не постоје у нормалном ткиву и то је основа за нови правац циљане или молекулске или индивидуалне терапије за сваког појединца. Циљ ових анализа није сада успоставити рану дијагностику тумора, већ постићи бољу терапију код оних који имају такву мутацију.
