Шефица европске дипломатије Федерика Могерини је у писму од 12. марта упозорила министре спољних послова да се у Либији налази скора пола милиона избеглих људи који би могли да крену пут Европе и позвала државе чланице да делују брзо како ситуација не би измакла контроли. У писму у које је Ројтерс имао увид, Могеринијева је изразила забринутост због тога што трговци људима несметано раде у Либији и позвала на веће ангажовање ЕУ како би се у Либији успоставила влада националног јединства. Могеринијева је навела да је ЕУ почела да планира мисију за обнову либијске полиције за борбу против тероризма и управљање границама која би радила са УН.
Како је изјавила немачка канцеларка Ангела Меркел, преговори са Турском нису били нимало лаки, али је и усаглашавање заједничког става ЕУ првог дана самита такође био изазован задатак.
У споразуму међу девет тачака то није наведено, али ће Грчка и Турска морати да измене своја законодавства. Грчки званичници су рекли да су им потребне недеље за спровођење администрације и измене регулативе како би се испунили законски услови договора пре конкретног исељавања миграната у Турску. Како Ројтерсу рекао овај извор из грчке делегације, уколико примена споразума почне у недељу, како је назначено, то би значило да избеглице које накнадно стигну морају да се задрже на острвима све док њихов случај не буде правно решен.
На самиту лидера Европске уније и Турске у Бриселу постигнут договор о враћању миграната који долазе преко Егејског мора у ЕУ. Примена овог договора почеће већ у недељу 20. марта у поноћ, када ће прве избеглице са грчких острва кренути пут Турске. Овако кратак рок се објашњава намером европских званичника да брзо успоставе мере како би се спречио масован долазак миграната у Грчку пре него што договор ступи на снагу.
Позивајући се на добро обавештене изворе, Ројтерс је објавио нацрт споразума, из кога се види да ЕУ није успела да „скреше” турске амбиције, како је најављивано уочи дводневног бриселског самита. Договорено је, наиме, да ће Турска, у замену за смањење мигрантског притиска на ЕУ, добити либерализацију визног режима најкасније до јуна ове године, „уколико испуни све услове”. Европска комисија се обавезала да ће извршити процену и предлог до краја априла проследити Европском парламенту и Савету на усвајање.
ЕУ ће такође по убрзаној процедури исплатити одобрене три милијарде евра за објекте за избеглице, у оквиру којих ће се финансирати и други пројекти за особе под привременом заштитом – и то до краја марта. Пројекти ће се односити на области здравства, образовања, инфраструктуре, хране и других трошкова живота, који ће заједнички бити установљени у року од недељу дана. Када се овај новац потроши и под условом да су обавезе испуњене, додатне три милијарде евра ће бити исплаћене до краја 2018. године. У Турској се већ налази око 2,5 милиона избеглица.
ЕУ се такође обавезала да у преговорима са Турском отвори поглавље 33, које се односи на буџетску потрошњу, и то током председавања Холандије, што значи до краја јуна ове године. Тако је на вешт начин избегнута ситуација с потенцијалним отварањем преговарачких поглавља с Анкаром, која би подразумевала турско признавање Републике Кипар. У том случају, Никозија је претила ветом на договор са Турском. Кипарски председник Никос Анастасијадис се на самиту, ипак, супротставио отварању турских поглавља без испуњења свих услова, али вета није било.
Према нацрту споразума, Турска се обавезала да ће за сваког Сиријца који буде са грчких острва враћен у Турску, један Сиријац из Турске бити пресељен у ЕУ, и то узимајући у обзир критеријуме УН (што значи да није економски мигрант), а предност ће имати избеглице које раније нису покушале да уђу илегално у ЕУ. Међутим, број Сиријаца који може да се из Турске пресели у ЕУ ограничен на 72.000. У нацрту споразума се наводи да ће овај механизам, уколико овим аранжманом не буде окончан трансфер свих избеглица и број буде већи од предвиђеног, бити обустављен. Како је објавио „Гардијан”, број од 72.000 избеглих је далеко од 108.000 годишње, што је препорука међународних хуманитарних организација.
У Грчкој се тренутно, према различитим изворима, налази између 40.000 и 45.000 избеглица, укључујући и 14.000 оних који живе у нехуманим условима на грчко-македонској граници, у Идоменију. Министар унутрашњих послова Грчке Панајотис Курублис упоредио је услове у овом препуњеном избегличком кампу са нацистичким концентрационим логором Дахау.
Како су пренели македонски медији, он је за такво стање оптужио европске земље које су затвориле границе за мигранте. „Не колебам се да кажем да је камп Идомени модерна верзија логора Дахау у Немачкој, којим су руководили нацисти”, рекао је Курублис.
Када илегални преласци између Турске и ЕУ буду обустављени или бар знатно смањени, систем добровољног хуманитарног пријема у чланице ЕУ ће бити успостављен.
У трећој тачки нацрта споразума Турска се обавезала да ће предузети све неопходне мере како би били затворени мигрантски путеви морем или копном. По подне је стигла вест да је турска обалска стража пресрела групу од око 3.000 миграната који су покушали да стигну до грчког острва Лезбос и да је притворено неколико стотина миграната због покушаја да илегално пређу Егејско море, пренео је Ројтерс.
Информације о броју избеглица на које ће се применити овај нацрт споразума контрадикторне су. Тако „Гардијан” наводи да програм повратка неће бити примењен на 45.000 миграната у Грчкој, који чекају да буду расељени у друге земље ЕУ. Један дипломата је за овај британски дневник рекао да су због „срамоте у Идоменију” неке чланице ЕУ показале „ново занимање” за избеглице из Грчке и Италије.
Али схема пресељења за ЕУ представља болан спор од самог почетка мигрантске кризе. „Гардијан” подсећа да је ЕУ обећала да ће преузети 160.000 избеглица из Грчке и Италије, а да је нови дом нашло само 937 људи.
На грчка острва ће сада по убрзаној процедури бити послато хиљаде судија, полицијског особља, граничара и преводилаца, како би се премостио застој у административној процедури.
