Брисел – Турска је показала Бриселу да и она уме да се служи политиком условљавања исто тако ефикасно као и Европска унија, само када има добре карте у рукама. Турски кец у рукаву су милиони сиријских и других избеглица које Европа не жели да види на својим границама, а турски циљеви нису само финансијски већ много више политички: безвизни режим и бржи пут у Европу.
Европска унија је јуче изгледа попустила пред захтевима Турске и спремна је да јој да двоструко више новца него што је досад нудила Анкари за то да задржи избеглице на својој територији, јавио је Ројтерс, позивајући се на нацрт понуде у који је имао увид. То представља укупно шест милијарди евра до 2018. године за, дипломатским речником, помоћ Турској у збрињавању избеглица.
Нацртом је предвиђено и да Анкара прими натраг све нелегалне мигранте који су преко туских обала пробили до грчких острва: таквих је свакодневно на хиљаде. За сваког од њих, под условом да је реч о Сиријцу, ЕУ би заузврат директно из Турске преузимала по једног сиријског избеглицу.
Према изворима Ројтерса, у нацрту се наводи и да ће визне олакшице за Турке који желе да уђу у шенгенску зону бити одобрене до краја јуна, уместо од октобра, како је било планирано на основу претходних преговора Анкаре и Брисела.
Према незваничним информацијама, новчани захтеви Турске пред јучерашњи ванредни самит о избеглицама били су и виши: наводно су достигли 20 милијарди евра. Америчка медијска кућа „Политико” преноси да су прве реакције европских лидера биле крајње негативне када су чули како се турски председник Реџеп Тајип Ердоган у обраћању преко телевизије јуче жалио због тога што ЕУ, како је казао, не испуњава утаначене обавезе, док је прва транша те помоћи, заправо, уплаћена неколико дана раније. Ердоган је поновио и да је око три милиона његову земљу већ коштало десет милијарди долара.
Проблем с повећањем помоћи је и могуће противљење појединих чланица ЕУ. Раније уговорени пакет од три милијарде евра требало је да само једном трећином потиче из заједничких фондова уније, док је за остатак било предвиђено да га подмире чланице. Неке од њих, међутим, под притиском раста популарности десничарских странака, заузимају све тврђи став према избеглицама. Уз негодовање због притиска турског режима на опозиционе медије и наводно кршење људских права у сукобима с Радничком партијом Курдистана (ПКК), за многе државе ЕУ би могло бити превише ако се од њих затражи да удвоструче свој удео за исплате Турској.
Размена миграната: за сваког Сиријца којег прими из Грчке, Турска ће једног предати ЕУ
У таквој атмосфери, Брисел би могао имати потешкоћа да приволи све земље чланице на прихватање убрзања евроинтеграција Турске, што је такође циљ Анкаре. Дошавши на самит у Брисел, турски премијер Ахмет Давутоглу је изјавио да се нада како скуп неће бити фокусиран искључиво на мигранте него управо и на процес придруживања његове земље ЕУ, који се одуговлачи већ деценијама. Договор је, изгледа, засад постигнут само око визних олакшица, али прве информације не говоре да ли ће се оне односити само на поједине групе грађана Турске, како је то Брисел намеравао, или на све Турке, како то, преноси „Политико”, жели Ердоганова власт. Попуштање визне политике према Турској, судећи по неименованом дипломати с којим је разговарао Ројтерс, зависи и од тога да ли ће та земља пооштрити своју визну политику према исламским државама и увести биометријске пасоше које је теже фалсификовати.
Веома мало пажње се посвећује примедбама Уједињених нација на акциони план за избеглице. Како наводи „Фајненшел тајмс”, Високи комесаријат за избеглице упозорава да би примена овог плана могла да буде у супротности са усвојеним законима ЕУ који се базирају на Женевским конвенцијама. Те конвенције гарантују тражиоцима азила да ће њихов захтев бити размотрен пре него што буду враћени одакле су кренули. План ЕУ, који се договара са Турском, предвиђа аутоматско враћање миграната без разматрања њихових захтева.
Иако се затварање балканске руте практично већ примењује, а то је зацртано и у нацрту акционог плана за обуздавање мигрантске кризе, немачка канцеларка Ангела Меркел је јуче то назвала медијским спекулацијама.
Уочила сам новинске извештаје у којима се спекулише да би балканска рута могла да буде затворена, али желим да кажем да је то у овом тренутку спекулација, рекла је портпаролка немачке канцеларке Кристијана Вирц.
Медији су претходно објавили да ће се на бриселском самиту запечатити балканска мигрантска рута, да ће се Грчкој повећати помоћ и да ће се од турског премијера тражити да прихвати на хиљаде оних који не испуњавају услове за добијање азила.
У нацрту саопштења, који цитира агенција АП, наводи се да ће лидери поручити како се „нерегуларан прилив избеглица дуж западнобалканске руте ближи крају” и да ће „тај пут бити затворен”.
