Турска се укључила у борбе око Алепа, стратешки важне провинције на северу Сирије прекограничним гранатирањем положаја тамошњих Курда. То поткопава напоре међународне заједнице која је недавно на састанку у Минхену постигла договор да се коначно у Сирији прекину непријатељства.
„Анкара има право да предузме све мере у циљу заштите своје безбедности јер ниједна земља није под толиким утицајем збивања у Сирији као што је то Турска”, изјавио је премијер Ахмет Давутоглу, објашњавајући четвородневне нападе турске артиљерије на положаје прокурдске Партије демократске уније у пограничном делу Сирије. Он је најавио да ће армија још жешће напасти уколико „курдски терористи” наставе напредовање ка турској граници. Они прете да прекину стратешки најважнији коридор за снабдевање „умерених опозиционих група” у Сирији, које Анкара од првог дана подржава у борби против режима Башара ел Асада.
Сиријски Курди су одбацили турске захтеве да се повуку из пограничног подручја.
„Анкара нема право да се меша у унутрашње послове Сирије и ми ћемо се одупрети сваком нападу”, изјавио је Салих Муслим, један од лидера тамошњих Курда.
Разједињена сиријска опозиција, која практично постоји на папиру, и поред подршке Турске и водећих арапских и западних земаља, последњих дана трпи пораз за поразом. У Анкари не знају шта да раде пошто губе једини ослонац у суседној земљи. У Дамаску тврде да је после артиљеријских напада у Сирију већ упала и група турских војника како би помогла противницима режима у области Алепа.
„То није тачно, тренутно нема наших војника у Сирији”, тврди турски министар одбране Исмет Јилмаз.
Председник Асад је у једном интервјуу упозорио Саудијску Арабију и Турску – које најављују заједничку копнену интервенцију у његовој земљи – да се не играју ватром јер би то имало „тешке последице на глобалном нивоу”.
У Анкари и Ријаду је прошле седмице потврђено да се размишља о директној операцији у Сирији у којој би учествовао Катар и још неке заливске земље. Према непотврђеним информацијама у турску ваздухопловну базу Инџирлик већ су почели да пристижу саудијски ратни авиони. Конкретна одлука о интервенцији још није донета и у томе ће свакако последњу реч имати САД, које предводе међународну коалицију у борби против Исламске државе. Тешко је поверовати да ће Вашингтон подлећи притиску неких ратоборних земаља у региону, поготово што би то могло да има несагледиве последице, пошто се у Сирији директно преламају и интереси Ирана и Русије.
У Турској оптужују сиријске Курде да су терористи, иако су они практично једина група која се од првог часа истински бори против припадника Исламске државе. Они због тога уживају подршку и Вашингтона, што у Анкари не могу да опросте свом НАТО савезнику. У сваком случају мапа Сирије (и Ирака) би данас изгледала друкчије да се Курди нису дигли на оружје против џихадиста и сада на северу земље контролишу огромне просторе, према неким проценама величине једног Либана.
У Анкари се страхује да ће они, у сарадњи са Радничком партијом Курдистана, која је забрањена у Турској, покренути иницијативу за стицање веће аутономије, то јест стварање независног Курдистана. Припадници тог народа живе на четворомеђи Ирана, Ирака, Сирије и Турске и, како се процењује, има их скоро тридесет милиона.
Турско отварање новог артиљеријског фронта у Сирији изазвало је велику забринутост у свету. У Бриселу и Вашингтону од Анкаре траже да прекине нападе на Сирију јер то отежава проналажење политичког решења кризе у тој земљи.
Високи комесар за спољну политику и безбедност ЕУ Федерика Могерини позвала је Анкару да обустави нападе јер то компликује решавање кризе на Блиском истоку.
„Сви ми, укључујући и Турску, пре само недељу дана смо седели за истим столом и договорили се да се прекину непријатељства. Ми нисмо очекивали наставак борби”, упозорила је она, пренели су локални медији.
Забринути су и у Техерану. „Криза у Сирији се не може решити војним путем и излаз треба тражити у договору свих заинтересованих страна”, изјавио је шеф иранске дипломатије Џавад Зариф, чија земља од првог дана безрезервно подржава Асадов режим. Он је упозорио поједине земље да више не треба да користе дипломатију као „живи штит” за екстремисте попут припадника Исламске државе и Нусра фронта.
