Ankara je posebno ljuta zbog toga što Vašington, isto kao i Rusija, ne odustaje od jake podrške Kurdima koji su, uz vojsku sirijskog predsednika Bašara el Asada, jedini koji se na terenu bore protiv terorista Islamske države Iraka i Sirije, što pobuđuje najcrnje slutnje turskih zvaničnika da u stvari ni SAD ni Rusija ne zaziru od blagoslova za neku suštinsku autonomiju Kurda, ako ne i prvu kurdsku državu.

Turske artiljerijske granate ispaljene preko granice u Siriju izazvale su ljutnju i zahteve da se obustavi bombardovanje u Vašingtonu i Parizu, ali i malu uzbunu u sedištu NATO, čiji je Turska važan saveznik, jer se strahuje od nove dimenzije zaoštravanja sukoba u Siriji.

Ali problem dvojak i vezan za tešku izbegličku krizu, za koju sad i u Evropskoj uniji kažu da je nemoguće rešiti ako Turska nastavi da direktno ucenjuje EU i smišljeno žmuri na i dalje masovni priliv izbeglica u Evropu, što organizuju potpuno neometano od turskih vlasti moćne bande organizovanog kriminala.

Mark Pjerini, bivši šef delegacije Evropske komisije u Turskoj, a sad analitičar fondacije Karnegi Evropa je izjavio francuskoj televiziji da „niko nikog ne može da ubedi da moćna turska policija i bezbednosne snage ne mogu da razbiju bande krijumčara izbeglica koji na tom pogubnom biznisu godišnje obrću oko dve milijarde evra“.

Turska se sad, međutim, sučelila s porazom strategijskog cilja da spreči sirijske Kurde i vojsku predsednika Bašara el Asada da, uz podršku ruskih aviona, žestokim udarcima razbiju od Ankare podržavane islamističke i druge grupe na području Alepa, zauzmu teritorije i naročito jedan strategijski vojni aerodrom blizu turske granice.

Putevi dotura oružja i hrane iz Turske naoružanim grupama na području ka Alepu, za koje Ankara tvrdi da su samo protivnici Asadovog režima, mada su neke povezane i s Al kaidom, su time presečeni i te grupe su sad desetkovane, mnogi njihovi pripadnici su skinuli uniforme i sklonili se u masu izbeglica koje su stigle na tursku granicu.

Sad su time postali neostvarivi planovi Ankare da uz granicu unutar Sirije stvori veliku „tampon zonu“ dužine 80 kilometara i 40 kilometara u dubinu gde bi se smeštale izbeglice iz sirijskog rata.

A što bi u stvari bila brana za ono od čega najviše strahuju turski čelnici, a to je spajanje kurdskih teritorija unutar Sirije i mogućnost nastajanja države sirijskih i iračkih Kurda, što bi nesumnjivo pobudilo želje i među turskim Kurdima da i oni postanu deo prve u istoriji kurdske države.

U osvrtima stručnjaka za bliski istok fondacije Karnegi Evropa, Centra za evropske političke studije, ali i nekih libanskih i izraelskih analitičara upozorava se na veliku opasnost izbijanja novog žarišta sukoba na području Sirije i Iraka, ako bi turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sproveo pretnju vojne intervencije unutar Sirije uz narastajuće savezništvo sa Saudijskom Arabijom, čiji borbeni avioni treba da stignu u tursku bazu Indžirlik, gde inače „olakšice“ imaju i NATO avioni i trupe.

Ako bi Turska i Saudijska Arabija ostvarile pretnje da će upasti na sirijsku teritoriju da se i kopnenim trupama sukobe s teroristima Islamske države, koji su na početku imali pomoć u oružju i opremi Ankare i Rijada, to bi značilo da bi turske vojne trupe ušle u Siriju upravo na području severno od Alepa, što je „enklava“ između dve teritorije pod kontrolom Kurda.

Turci u oblasti koja se graniči sa Sirijom imaju smeštene veoma moćne snage od više divizija, a ukupno preko 150 hiljada vojnika.

Erdogan je optužbom Americi da je „kriva za more krvi“ zbog podrške sirijskim i iračkim Kurdima ušao u ozbiljan sukob s Amerikom, što potvrđuje i jasan zahtev Vašingtona da prestane tursko artiljerijsko bombardovanje ciljeva unutar Sirije.

U fondaciji Karnegi Evropa misle da je novonastala situacija izazvala velike glavobolje i turskim saveznicima u NATO, što ne kriju ni NATO diplomatski izvori koji smatraju da Ankara prevashodno mora imati na umu ključni cilj nanošenja udaraca i razbijanja terorističke islamske para-države u Siriji i Iraku.

To je, kako je naglašeno, svetsko žarište krize i terorizma i uništenju tog zla moraju se posvetiti sve snage, uključujući partnerstvo s Rusijom i napore da krene u političko rešenje sirijske krize, iz čega bi bile isključene snage vezane za teroriste Al kaide i „Daeša“, Islamske države Iraka i Sirije.

Krhka upravo utanačena nagodba Amerike i Rusije o obustavi vatre i političkom procesu za formiranje, verovatno bez Bašara al Asada na čelu, buduće prelazne vlade nacionalnog jedinstva u Siriji, sad je dovedena u ozbiljne nevolje upravo turskom vojnom avanturom i bombardovanjem kurdskih i trupa Damaska unutar Sirije.

Ruski premijer Dimitri Medvedev je juče na svetskom bezbednosnom sastanku u Minhenu upozorio da bi kopnena intervencija u Siriji samo izazvala katastrofe poput situacija u Libiji, Jemenu ili Avganistanu.

Ako bi turske trupe ipak upale u Siriju, velika je verovatnoća da bi se naišle na udaru ruske avijacije koja svakako ne bi dopustila da trupe režima u Damasku budu poražene, a onda kreće ono od čega vojnike u NATO obliva hladan znoj.

„Turska postaje veoma neugodan saveznik NATO i EU“, ističu analitičari Karnegi Evropa fondacije, a prilika da Ankara pobliže razjasni svoje planove i ciljeve se pruža upravo kroz dva dana kad na razgovor s čelnicima EU u Brisel stiže turski premijer Ahmet Davutoglu.

Turski ministar odbrane: Nema naših vojnika u Siriji

Turski ministar odbrane Ismet Jilamz demantovao je danas izveštaje da su turski vojnici tokom vikenda ušli na teritoriju Sirije, ističući da zvanična Ankara ne razmatra slanje snaga u susednu državu, prenosi Anadolija.

„To nije tačno. Nema turskih vojnika koji ulaze u Siriju“, rekao je Jilmaz.

On je takođe demantovao izveštaje da je avion Saudijske Arabije sleteo u bazu Indžirlik u cilju borbe protiv tzv. Islamske države, ali je napomenuo da je sa tom zemljom postignut dogovor da Saudijci pošalju četiri borbena aviona F-16, prenosi Rojters.

Sirijska vlada osudila je juče tursko granatiranje kurdskih snaga na severu Sirije i pozvala Ujedinjene nacije da deluju, preneli su sirijski državni mediji.

„Ministarstvo spoljnih poslova oštro osuđuje ponovoljene turske zločine i napade na sirijski narod i teritorijalni integritet Sirije“, prenela je agencija SANA, navodi AFP.

Ministarstvo je pozvalo Savet bezbednosti UN da „okonča zločine turskog režima, dodaje sirijska agencija.

Turska vojska je danas, drugi dan zaredom, granatirala položaje kurdskih boraca na severu Sirije, pri čemu su poginula dvojica boraca, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.

Šef turske diplomatije je u subotu izjavio da postoji mogućnost da njegova zemlja i Saudijska Arabija počnu kopnene operacije protiv Islamske države (IS) u Siriji.