Гасовод „Турски ток” могао би да „пресуши” из истих разлога из којој је и „Јужни”, уколико Енергетска заједница у даљим разговорима с Агенцијом за енергетику Србије не нађе неко ново решење. Иако је Србија јуче условно речено добила позитивно мишљење Енергетске заједнице (ЕЗ) око изузећа од приступа треће стране будућем гасоводу који ће ићи кроз Србију и бити повезан на бугарски и мађарски национални транспортни систем, то не значи да градња може сутра да почне. Напротив. Биће ту још много услова које ће наша земља морати да испуни да би први ашов био забоден и прва цев положена, сазнаје „Политика” из добро обавештених извора блиских ЕЗ.
И овог пута је запело око трећег енергетског пакета, који подразумева да „Гастранс”, предузеће које би градило гасовод преко Србије, буде и власник гаса и гасовода, за шта је наша земља и затражила мишљење Енергетске заједнице. Уместо позитивног одговора, ЕЗ је мишљења да Србија ипак у одређеном проценту мора да омогући и трећим компанијама да тргују гасом и транспортују гас преко овог гасовода, искључујући тако монопол српске стране. Без обзира на то што Руси и Срби плаћају градњу и допремају гас.
Ово мишљење се, бар за сада, не односи и на руску страну, већ само на српску. Зашто је тако одлучила, Енергетска заједница би требало наредних дана да обелодани у такозваним додатним условима, које ће објавити на свом сајту.
Извор „Политике” каже да је Енергетска заједница заправо забринута за концентрацију „Гаспрома” и „Србијагаса” на овим просторима. Реч је о „закукуљеном” позитивном мишљењу, што и не чуди ако се зна какав је притисак Брисела и САД на градњу сваког гасовода којим треба да прође руски гас. Зато је последњих дана опструиран и „Северни ток 2”.
Енергетска заједница заправо „хода по танком леду”, јер не сме сасвим да одбије Србију, због могућег скандала по много основа, пре свега због чињенице да је српска страна врхунски дотерала и предала документацију у којој аргументовано и по свим српским и европским законима тражи изузеће. Коначна одлука, каже исти извор, је на Агенцији за енергетику, те још не треба журити с дефинитивним одлукама.
Јако је важно да се зна да се мишљење Енергетске заједнице није чекало за изградњу гасовода, већ за право изузећа из трећег енергетског пакета.
Иако су Бугари пре два дана потврдили да ће „Турски ток” пролазити преко њихове територије, што је требало да значи зелено светло и за Србију, за сада је све на стакленим ногама. Чињеница је да без Бугара нема гаса ни за Србију.
Бугари су, наиме, крајем прошле године расписали јавни позив за резервацију закупа капацитета у планираним гасоводима за проширење гасне мреже у Бугарској и јавиле су се три компаније које су показале интересовање да закупе укупно 100 одсто капацитета гасовода. Та заинтересованост је, заправо, потврда да постоји економска оправданост да се гасовод гради, а задовољен је основни смисао фамозног трећег пакета – нема монопола, односно, може једна фирма да гради гасовод, али ће (најмање) три фирме упумпавати гас кроз тај гасовод. Баш као што је случај и са „Северним током 2”.
Код нас је ситуација другачија. Наша Агенција за енергетику усвојила је захтев „Гастранса” да се за деоницу гасовода „Турски ток” кроз Србију, којим се гас из ЕУ (Бугарске) транспортује у ЕУ (Мађарску), дозволи право изузећа, односно да не важи клаузула трећег пакета о спречавању монопола. И у томе је суштинска разлика у односу на нашу деоницу, каже извор упућен у целу причу.
