Тужилаштво за ратне злочине упутило је надлежним органима Нигерије захтев за обављање разговора са доктором Филипом Нџеманзијем, лекаром који је, оптуживши нигеријског милијардера Рочаса Окорчу за трговину органима, индиректно означио Хашима Тачија као човека који је на челу трговине људским органима у Европи.
– Захтев је упућен у складу са одредбама Закона о међународној правној помоћи, преко Министарства правде Србије. Тиме је започет поступак који ће омогућити саслушање оних који имају евентуална сазнања о трговини људским органима на Косову и Метохији и на северу Албаније, саопштено је из Тужилаштва за ратне злочине.
У овом предмету, познатијем као „жута кућа” до сада је саслушано 160 сведока, а у сарадњи са специјалним истражним тимом Еулекса, уз подршку домаћих институција, на територији Србије саслушано је више од 200 сведока. Специјални истражни тим, како је саопштено из тужилаштва, спроводи истрагу у више земаља о злочинима ОВК на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године, које ће епилог добити пред недавно формираним судом за ОВК у Хагу.
Повод за обраћање српског тужилаштва нигеријским органима био је текст у којем је Асоцијација лекара Нигерије, чији је Нџеманзе представник, оптужила гувернера нигеријске савезне државе Имо за трговину људским органима.
– Имамо посла са међународном мрежом трговаца људским органима на челу са Рочасом Окорочом у Нигерији. Бивши такозвани премијер Косова Хашим Тачи, који је први човек неформалне организације за трговину органима у Европи, његов је пријатељ – рекао је Нџеманзе за нигеријску новинску агенцију „Наиј”.
Окорча је, према наводима из текста, у послу у вези са трговином људским органима сарађивао са људима из Турске, Хрватске и са Косова, а треба имати у виду и да је Тачи 2012. године на Косову примио контроверзног нигеријског гувернера у државну посету.
Како незванично сазнајемо из кругова блиских тужилаштву, разматрана је и опција у којој би се затражило и саслушање Окорче, али се од тога одустало, јер је претпоставка да је много лакше доћи до доктора Нџеманзија. Можда ће његово сведочење довести до тога да се и сам Окорча саслуша у неком другом својству. Ипак, не зна се када би могло да дође до саслушања, с обзиром на то да поступак међународне правне помоћи зависи од више државних институција две земље и може да потраје и више месеци.
Када је реч о оптужници за трговину људским органима, препорука је Европске комисије да се она не подиже без присуства окривљеног, јер би то представљало несврсисходно трошење буџетских средстава. О оптужници се може говорити тек ако неко буде ухапшен, дакле и доступан нашим органима гоњења.
Још је Карла дел Понте 2008. године у својој књизи објавила да су у лето 1999. косовски Албанци камионима пребацили на север Албаније 300 отетих особа, детаљно описујући где су органи вађени, и у које клинике су дистрибуирани.
Ово није први пут да се бивши косовски премијер Тачи помиње као главни организатор трговине људским органима. Крајем јануара 2011. године усвојен је извештај специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија о трговини људским органима на Косову и Метохији. Марти је у свом извештају Хашима Тачија, као и Рамуша Харадинаја означио као вође мафијашке групе одговорне за трговину оружјем, дрогом и људским органима. Европска унија и Еулекс оценили су да је извештај веома озбиљан, предлажући да се за то нађу докази. Тачи је одбацио све оптужбе и најавио тужбу против Дика Мартија.
Тужилац Клинт Вилијамсон је неколико година водио међународну истрагу уз помоћ српских колега који су му доставили резултате својих истраживања. Он је дошао до закључка да доказа за трговину органима нема. Јасно је да би сведочење нигеријског доктора могло да има велики значај за истрагу овог случаја. Рођаци несталих Срба, али и читава српска и светска јавност више од деценије чекају да се расветли случај „жута кућа”. Они који су за то одговорни нису могли да буду приведени правди јер до сада против њих није било доказа.
