Када су престонички високошколци сазнали да је председник Студентског парламента Универзитета у Београду оштетио касу ове институције, није било двоумљења. Одмах је смењен. Високошколски парламентарци у сарадњи са колегама убрзо су усвојили знатно стриктнија правила о трошењу заједничког новца. Донет је и нови, прецизнији пословник њиховог парламента. У овим пословима који су захтевали много енергије и куцање на бројна врата посебно се истакла Марија Радовановић, студенткиња арапског језика на Филолошком факултету – тада члан парламента, а од 1. октобра студент проректор Универзитета у Београду.
– Разговарајте са Маријом, она је невероватна особа. Има сјане идеје и не прихвата не као одговор – јавили су се нашој редакцији високошколци Београдског универзитета који су јуче свечано обележили свој дан. Пожелели су да Марија, поводом 4. априла, за њих веома значајног датума, представи мале победе које су у борби за своја права извојевали у претходних 12 месеци, али и да укаже на невоље са којима се и даље сусрећу.
Први крупан проблем са којим се Марија суочила када је ступила на највишу функцију на којој може да се нађе један високошколац био је обезбеђивање минимум шест испитних рокова.
– Годинама постоји тенденција да се смањи број рокова, али ми смо решили да покушамо да то променимо. Ректор нас је први од целог ректорског колегијума подржао. И даље нисмо били сигурни да ћемо успети јер смо на Сенату универзитета, у ком су декани свих наших факултета, морали да обезбедимо апсолутну већину да би наш предлог прошао – истиче Марија.
И успели су. Студенти имају могућност полагања испита у шест рокова. За славље није било времена. Уследило је доношење новог Правилника о дисциплинској одговорности студената.
– У претходном правилнику из 2007. било је много недефинисаних ствари. Тражили смо, пре свега, да се утврде казне за ауторе плагијата. Није било решено ни питање кажњавања за варање на испитима новим технологијама па смо тражили да се и то нађе у правилнику – наводи Марија којој, као и њеним сарадницима, тек предстоји велики посао.
У мају у дворишту Ректората биће приређен сајам на коме ће културни центри, школе страних језика и представници амбасада студентима представити своје мастер и докторске студије, летње кампове, курсеве страних језика у иностранству… У плану је и умрежавање свих гласила београдских факултета како би коначно до свих високошколаца на време стизале важне информације. Ускоро би требало да заживи и волонтерски центар, прича Марија. Ту би се пријављивали студенти са свих факултета који би били позивани кад се укаже потреба.
Али, шта још треба да се уради како би 98.000 студената Београдског универзитета били задовољнији условима студирања 4. априла 2017?
– Важан задатак је реевалуација оптерећења студената како би се утврдило колико се на сваком студијском програму учи и колико се времена издваја за добијање једног бода. Потребна је и упоредна анализа наших студијских програма са онима у земљама потписницама Болоњске декларације, да би се утврдило колико су наши програми застарели и да би се урадили уџбеници за све предмете јер за многе тренутно не постоје – каже Марија.
Заједно са колегама бори се да за упис о трошку буџета остане 48 поена, а не 60 колико се сада предлаже. Проблем је што је распуштена скупштина и што немамо коме да се обратимо за измену и допуну закона, али и то што студенти нашег универзитета у припреми новог закона о високом образовању немају легитимне представнике. У томе учествују студенти Студентске конференције универзитета Србије, у којој нас представљају особе које смо сменили, а чију смену СКОНУС није прихватио, наглашава Марија.
