Изложбом „Цртежи на слободи” и њеним пратећим програмима, Француски институт је направио увод у Месец франкофоније (март). На питање хоће ли бити још овако провокативних тема које задиру у срж времена у коме живимо, Жан-Батист Кизен, нови директор Француског института у Србији, који је на овој дужности већ шест месеци, каже да је овде реч о провокативној теми у најбољем смислу те речи. Желели су, истиче он, да заједно са франкофоним партнерима подвуку залагање свих држава и влада чланова Франкофоније (80 држава и влада у свету, од тога 30 на европском континенту) за одбрану културне и језичке разноликости, као и људских и социјалних права. Стављање нагласка на новински цртеж и његов политички и друштвени утицај, овде или другде у Европи, као и на остала четири континента, допринеће бољем познавању политичке и институционалне франкофоније, што такође доприноси заштити индивидуалних слобода, наглашава Кизен.

На шта ћете ставити посебан акценат како бисте ојачали културне, образовне и језичке везе између Француске и Србије?

Сви видови партнерстава су у центру наших активности, како у Београду, Нишу и Новом Саду, тако и у свим другим градовима Србије где смо присутни, од Суботице до Лесковца, од Чачка до Пирота. Француски институт у Србији има, пре свега, задатак да буде на услузи свим културним и образовним партнерима и професионалцима у Француској и Србији, како би подржао Србију да се снажно и динамично укључи у европске токове уметности, културе, образовања, високог школства и науке. Радимо и на томе да што већем броју младих талената из Србије понудимо могућност да прошире своје универзитетске хоризонте тако што ће похађати део студија или се укључити у истраживачки рад у Француској. Истовремено, желимо да допринесемо да што већи број људи, а посебно младих, има приступ уметности, култури, педагошким иновацијама, научној и техничкој култури, као и да могу да се укључе у размену мишљења о великим питањима којима се баве наша два друштва.

Како данас, у дигитално доба, привући младу публику у културне центре? Има ли Француска свој модел?

То питање је већ деценијама актуелно и тачно је да је Француска веома иновативна када је реч о музејима, библиотекама и установама које се баве заштитом наслеђа и које се све више и више отварају ка савременом стваралаштву. Дигитална средства су у том смислу сјајни вектори, јер омогућавају да се скрати пут између уметника професионалца и љубитеља културе. Дају могућност публици да потпуно учествује у процесу стварања и да избрише границе између наслеђа и креативности, између учешћа у културном животу у јавним просторима и културној потрошњи у приватном сектору. За који месец ћемо, у сарадњи са Народном библиотеком Србије, понудити експеримент са кабином намењеном дигиталном читању: гледалац смештен у затворени простор кабине имаће могућност да „осети” у три димензије, путем холограма, читање дела француских, српских и светских књижевника.

Рекли сте да сте још као студент били у Београду и да сте тада себи обећали да ћете се једном овде вратити. Шта вам се допало онда? А шта вам се допада сада?

Први пут сам дошао у Београд 1997. године приликом међународног студентског пројекта у сарадњи са српским колегама са Правног и Економског факултета, као и са Универзитета уметности, који су се тада интересовали за поновно отварање Србије ка европском окружењу. Био сам тада изненађен снагом и храброшћу колега које сам срео, као и њиховим јасним убеђењем да су образовање, просвета и култура невероватни вектори резилијенције. Неколико накнадних приватних боравака у Београду учврстило ме је у уверењу да млади у Србији носе у себи све оно што је неопходно за бољитак овог друштва. Од самог почетка свог боравка нисам имао никаквих дилема ни кад је реч о европском идентитету Србије.

Колико вам је познат историјат француско-српског пријатељства? Сматрате ли да је време да се граде неки нови, модернији мостови културе?

Обележавање стогодишњице Првог светског рата прилика је да допринесемо гајењу заједничких историјских успомена. Но, свет се умногоме променио за сто година и наше традиционално пријатељство треба да послужи као полазна тачка како бисмо се заједнички окренули савременим изазовима. Желимо да поделимо креативност, иновацију и знање који су у срцу наших друштава, али и да превазиђемо наслеђени приступ наших историјских и културних веза. Потребно је, више него икад, да умрежимо нашу савременост и снагу наших стваралаца и предузетника.

—————————————————————————

Месец франкофоније у знаку слободе изражавања

Централна тема овогодишњег Месеца франкофоније у Србији, коју организује Француски институт у сарадњи са партнерима, јесте слобода изражавања, започета изложбом „Цртежи на слободи”. Вечерас ће у 18 сати у просторијама Француског института у Београду бити одржана дебата „Цртежи, карикатуре и слобода изражавања. Унакрсни погледи”, у којој ће учествовати Лоранс Лепети, Тјери Бариг, Зограф, Југослав Влaховић и Иван Цвејић. Из богатог програма треба поменути и такмичење за франкофону песму (у Нишу, Београду, Кладову, Новом Саду, са финалем 27. марта у Нишу), затим концерт слем музичара D-Track-а из Квебека (14. марта у 21 сат у Клубу Дома омладине Београда), гастрономско француско вече (21. марта, у коме учествује 13 ресторана у Београду и Новом Саду), концерт групе Карусел из Швајцарске (23. марта у 21 сат у УК Пароброд). Треба поменути и изложбу „Француска епизода Саве Шумановић” (25. март у 19 сати у Галерији Матице српске у Новом Саду), Фестивал франкофоног филма (од 28. до 31. марта, Кинотека и Дом омладине Београда), концерте и предавања у Народној библиотеци Србије (12, 16, 17. и 19. март), Француски филмски караван (обухвата 21 град у Србији), дебату „Франкофона култура у српским медијима” (15. марта у 18 сати у Француском институту)…