Бирајући између пет мафина и воћног чаја, свако ко брине о здрављу изабрао би ово друго, али ако је у „Старбаксу” наручио највећу шољу чаја са соком од грожђа и поморанџом – исто му се хвата. Британска организација „Акција против шећера” представила је запањујуће резултате свог истраживања које показује да су слатке кафе, топле чоколаде и слични напици по садржају шећера чак гори од по томе озлоглашене „кока-коле”.
Група активиста, углавном лекара који врше притисак на владу и прехрамбену индустрију упозоравајући на погубне последице шећера по здравље, ставила је под лупу 130 напитака из водећих кафетерија и продавница брзе хране. Закључили су да би 98 одсто требало да добије „црвену заставицу” упозорења због високог садржаја једне од четири „беле смрти”. Педесет пет одсто свих анализираних пића садржи укупну дневну препоручену дозу шећера за одрасле особе и тинејџере (30 грама или око седам кашичица) или више од тога. Трећина садржи исто или више него лименка „кока-коле” (девет кашичица).
Би-Би-Си пренео је исповест Марка Кресвела из Лондона који је годину дана три пута дневно пио у „Старбаксу” популарну „моку” са сирупом од карамеле и ваниле, свестан да има доста шећера и масти, али не тачно колико.
„У једном тренутку менаџер је одбио да ме послужи јер се забринуо за моје здравље. Остали су наставили да ме услужују. Драстично сам смањио унос слатких пића када су ми пре три године установљени проблеми с јетром и висок холестерол. И даље имам висок холестерол и недавно ми је постављена дијагноза масне јетре, не због алкохола већ због шећера”, испричао је овај Британац.
Највећи „преступник” је „Старбаксов” чај са соком од грожђа, поморанџом и циметом, у којем има шећера колико у пет мафина – 25 кашичица, што је троструко више од дневног максимума за одрасле. Амерички ланац познат је по огромним порцијама. Постоје две веће шоље од средње од 340 милилитара – 453 милилитара и 568 милилитара – што подиже укупну количину шећера. Нису дијеталнији ни напици које служе „Коста кофи” и „Кентаки фрајд чикен”.
Из „Старбакса” су одговорили да су зацртали план да до 2020. године за четвртину смање количину шећера у слатким напицима и да нуде гостима дијеталне верзије заслађивача. „Коста кофи” је саопштила да су већ предузети значајни кораци да се смањи садржај шећера, док ће у априлу представити мере за наредне четири године.
Капучина, млечне кафе, све врсте топлих чоколада и сличних кремастих ужитака у кафетеријама „Коста кофи” у Србији служе се у идентичним запреминама као у било где у свету, наводе у београдском представништву. Реч је о чашама од 340, 450 и 560 милилитара, истих запремина као и у „Старбаксу”.
Свако кога занима колико калорија и шећера унесе са својим омиљеним напитком може то да провери на британском сајту компаније. Ту се јасно види да у великој топлој чоколади с карамелом (није обухваћена истраживањем) има 97,7 грама шећера, скоро 25 кашичица као у „Старбаксовом” чају.
Када се погледају и остали подаци, испада да одрасла особа унесе максималну препоручену дневну дозу шећера само једном „моком” средње величине, док ће са неком великом топлим чоколадом задовољити четвртину дневних потреба за калоријама.
„У домаћем ланцу кафетерија ’Гринет’ пракса је да се шећер не додаје у напитке, осим у хладне кафе, у које се због лакшег растварања додаје слатки сируп”, каже менаџер једног локала. Али то не значи да га нема у састојцима од којих се праве топле чоколаде и сличне посластице у чаши.
Стручњаци окупљени у британској организацији захтевају да кафетерије одмах укину екстра велике порције и да се јасније истакну подаци о садржају шећера. Додатни проблем јесте то што се уз џиновску „моку” обично поједе и неки слаткиш попут мафина или кроасана.
„Није чудо што имамо највећи проценат гојазних особа у Европи”, изјавио је за Би-Би-Си професор Грејем Мекфрегор из поменуте организације.
„Акција против шећера” тражи од владе Дејвида Камерона да се за пет година у рецептурама нездравих производа количина шећера смањи за 50 одсто, а масти за 20 одсто. И уз то да се уведе порез од 20 одсто на заслађене напитке и забрани сваки облик рекламирања нездраве хране и пића деци и адолесцентима. Камеронова влада се упорно опире порезу на шећер, али парламентарни одбор за здравље га подржава као једну у низу мера да би се смањила доступност нездраве хране.
