У парковима поред долазног перона Аутобуске станице и Економског факултета јуче у подне било је педесетак избеглица са Блиског истока и из Африке. Најбројнији су мушкарци до четрдесет година. Има и жена, са децом па чак и са бебама. Као и претходних месеци дежурају екипе Црвеног Крста и волонтери „Инфо парка”. Неколико полицајаца мотри на безбедност.

Тренутно, највише је избеглица из Авганистана и Ирака, а поново су у већем броју почеле да стижу и сиријске породице. Они би требало ускоро да наставе пут према земљама Западне Европе.

– Никада нисмо у могућности да са сигурношћу тврдимо колико је овде избеглица, јер нису сви сконцентрисани на једном месту. Има их и у „Инфоцентру”, „Миксалишту”, на Железничкој станици и у околним кафићима. Највише их је ујутру. Јуче им је подељено 250 пакета помоћи, али је касније дошло још неколико породица – објашњава Тијана Сијарић, волонтерка у „Инфо парку”.

Међу избеглицама има и оних који нису из земаља погођених ратом, и зато не могу да пређу границу и крену према Европи.

– Број „заглављених” осцилира између 100 и 500. Има миграната који су у тој ситуацији само седам дана, а има и оних који су овде joш од Нове године. Међу њима су Мароканци, Алжирци, Пакистанци, Нигеријци, Сомалијци… а у мањем броју има их из Ирана и Индије – објашњава Сијарић.

Тешко им је јер не знају да ли ће се и како завршити њихова потрага за бољим животом.

– Стрпљиви су и разумеју ситуацију. На жалост, има изузетака, као што су они који су се потукли на Железничкој станици. Овде бораве дуже време, па постају нервозни јер не могу нигде да мрдну – објашњава Сијарић.

Највећи проблем избеглицама у Београду је место за спавање. У прихватни центар у Крњачи и у хостеле не могу без папира који им важе само три дана. Мало је оних који знају енглески језик, а и међу њима је највише избеглица који знају само да га говоре, али не и да прочитају када им ти папири истичу. Сналазе се, спавају у парковима, у напуштеним вагонима на Железничкој станици, у паркинг гаражама…