Једна од највећих препрека свих почетника у покретању сопственог посла, што важи и за пословне жене, јесте то што тешко долазе до банкарских кредита. После готово десет година, поново је предложено да Народна банка Србије предложи закон о микрофинансирању, без којег нема развоја и раста микро и малих предузећа. О томе се разговарало и на округлом столу „Микрофинасирање за унапређење женског предузетништва” у организацији Удружења пословних жена и Привредне коморе Србије, а уз помоћ програма „Покрени се за будућност” и Форума за развој предузетништва жена.
Циљ скупа био је да се предложи закон о микрофинасирању, али судећи по ономе што се чуло од представника надлежних институција, такав закон у Србије није на видику.
Нермина Љумовић, директорка Сектора за привредни систем Привредне коморе Србије, истакла је да је у Србији регистровано више од 315.000 малих и средњих предузећа, у којима је запослено 65 одсто свих запослених. Реч је о највећој економској снази која даје велики допринос нашој привреди, а којој је као конкретна подршка опстанку и развоју неопходан приступ повољним изворима финансирања.
Љубовићева је навела да је за две године у Европској унији одобрено 390.000 оваквих кредита, са просечном вредношћу од око 8.500 евра, а искористило их је 121.270 микрофирми. У Србији је у последњих пет година малим и средњим фирмама одобрено око 32.000 микрокредита, са просечних 1.409 евра, што је отворило и више од 53.000 нових радних места. У 55 одсто случајева корисници ових зајмова биле су предузетнице.
Како се чуло, „конкретни кораци за доношење закона о микрофинансирању још нису предузети”.
– Основана радна група у Народној банци има задатак да изради регулаторни оквир за рад недепозитних финансијских институција, што се може очекивати до краја ове или почетком 2017. године – казао је Петар Секулић, саветник гувернера Народне банке Србије.
– НБС нема мандат да предлаже закону о микрофинансијским институцијама.
Према Секулићевим речима, рачуница је својевремено показала да би камата на кредите које одобравају микрофинансијске организације у Србији била преко 40 одсто. Зато је став НБС био да по тoј цени нико не би требало да се задужује, јер би то био сигуран пут у дужничко ропство.
