• Društvo

    Удруживање угоститеља у Сурдулици и на Власинском језеру сведено на међусобну колегијалност и солидарност

    Као и у готово свим локалним срединама у Србији, и у Сурдулици постоји Туристичка организација Општине Сурдулица. Сматрамо да је Туристичка организација право место да питамо како се туристички и угоститељски радници у Сурдулици удружују.

    Наш саговорник је Биљана Николић, дипломирани економиста и већ једанаест година директор Туристичке организације. У директорској канцеларији нам пажњу скреће препарирана птица постављена на сред конференцијског стола.

    „Не плашите се. То је само северни гњурац, становник Власинског језера; не уједа.“, упућује нас наша домаћица.

    Госпођо директоре, каква је туристичка понуда Општине Сурдулица?

    Туристичка понуда Сурдулице и околине се може посматрати у два дела.

    Прво, имамо урбани туризам, везан за саму варош. Преко лета, имамо доста посетилаца који долазе ради рекреације на овдашњим спортским теренима – отовреном базену,  у балон сали и у другим. Посетиоце привлачи и опуштена атмосфера, могућност посете околних села и близина Власинског језера.

    Други део је везан за Власинско језеро. У овом делу су могућности развоја туризма и угоститељства изузетне, али развој угоститељства и туризма је заустављен нерешавањем проблема одвођења отпадних вода. Подручје Власинског језера је предео изузетних одлика прве категорије и врло су строги услови за добијање грађевинске дозволе на том подручју, укључујући и грађевинску дозволу за изградњу канализационог прстена око језера. У том делу, локална самоуправа не може много да учини.

    Треба да буде потпуно јасно, подручје Власинског језера, са својим биодиверзитетом, јединственом појавом пловећих острва, чистом водом, ваздухом и земљиштем и другим богатствима, не сме никако бити нарушено неправилним уклањањем отпадних вода.

    Поред поменутих природних одлика, подручје Власинског језера садржи и значајне културно-историјске споменике: Манастир Паља из деветог века, Црква Светог Илије у Власина Риду и друге.

    Колико у Општини има предузећа, предузетничких радњи и домаћинстава која се баве угоститељством и туризмом?

    На Власинском језеру раде само четири угоститељска објекта! То су: пансион „Нарцис“, ресторан „Бест“, одмаралиште Електропривреде „Ђердап услуге“ и „Власинска ноћ“.

    До приватизације, имали смо и хотел „Власина“. Сада хотел не прима госте; затворили су га власници Арапи, из нама непознатих разлога.

    Да ли у Општини Сурдулица постоје туристичке агенције које се баве организовањем туристичких посета Сурдулици? (А не једино продајом туристичких аранжмана за путовања у друга места.)

    Не, у Сурдулици се нико не бави рецептивним туризмом.

    Да ли се домаћини и привредници, који се баве угоститељством и туризмом у Сурдулици, удружују на било који начин? Да ли им локална самоуправа помаже у томе?

    Удруживање међу овдашњим угоститељима постоји само у виду међусобне колегијалности и сарадње у појединим случајевима. Када дође аутобус с гостима, угоститељи се сналазе и помажу један другом да сместе посетиоце.

    Иначе, овдашњи угоститељи се у великој мери ослањају на Општину, која финансира манифестације занимљиве туристима: Власинско лето, Власински триатлон, Власинска регата, Власинска сомовијада, Сабор Светог Илије…

    Какви резултати су остварени у туризму и угоститељству Сурдулице претходних година?

    По броју плаћених боравишних такси, ми имамо око десет хиљада гостију годишње.

    Међутим, сигурно је да бројка коју сам поменула, у ствари, није тачна. Много домаћина не пријављују своје госте, не плаћају боравишну таксу, па и не категоризују своје објекте.

    Приметно је да викендом има много посетилаца из Бугарске и на Власинском језеру и у Сурдулици.

    Шта треба учинити како би се туризам и угоститељство даље развили у Општини Сурдулица?

    Прво је неопходно евидентирати и категоризовати некатегоризоване угоститељске објекте који примају госте. Тиме би морала да се позабави одговарајућа републичка инспекција која, иначе, у Сурдулици нема свог инспектора.

    Као што сам поменула, развој туризма на Власинском језеру, једној од четири локације у Србији идеалне за развој еко-туризма, немогуће је наставити без изградње канализационог прстена.

    Сурдулица, март 2020. године

    Драгана Костић

    Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Сурдулица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

     

     

     

     

     

     

     

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com