„Пошта Србије” традиционално објављује пригодно издање „Фауна” у сарадњи са Природњачким музејом у Београду, чији кустоси већ деценијама пружају стручну помоћ у реализацији марака. Ове године приказане су животиње које насељавају наше просторе, а чији је опстанак доведен у питање. Аутор издања је Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије”, коме су стручну помоћ пружили Милан Пауновић, музејски саветник, и Марко Раковић, кустос Природњачког музеја.
Издање које је у продаји од сутра штампао је београдски ЗИН техником вишебојног офсета у тиражу од 45.000 серија, у табаку од 20 комада са централном вињетом у средини табака и садржи и два коверта.
Марка најмање номинале, 23 динара, приказује европског дабра (Castor fiber), врсту која је са ових простора нестала почетком 20. века, али је током 2004. и 2005. године у нашој земљи организована реинтродукција врсте, па је дабар у неколико наврата насељен на подручју специјалних резервата природе Засавица и Обедска бара. Данас је популација дабра у порасту и знатно се шири. Највећи европски глодар потпуно је прилагођен на амфибијски начин живота. У води се лакше и брже креће него на копну, а може да рони и до 15 минута. Копају подземне брлоге, а на водотоцима граде и бране које понекад могу да буду импозантних димензија. У Србији је под строгом заштитом и трајном забраном лова.
Креатори марака „Поште Србије” традиционално добијају стручну помоћ од кустоса Природњачког музеја из Београда како би што верније приказали животиње
Орао крсташ (Aquila heliaca) чија је домовина југоисточна Европа, Мала и централна Азија, „слетео” је на марку номинале 46 динара. Ова птица у Србији борави од фебруара до октобра, а гнезди се у Војводини, тачније на Фрушкој гори. Број крсташа је драстично опао у Европи током 20. века због деградације станишта, нестајања главног плена – текунице и употребе пестицида у пољопривреди. Број гнездећих парова у Европи се процењује на мање од 2.500, због чега се према критеријумима европске потребе заштите сматра угроженом врстом, а у Србији припада строго заштићеним врстама.
Марка номиналне вредности 50 динара приказује још једну врсту птица – белоглавог супа (Gyps fulvus). Ово је једина врста, од четири врсте лешинара, која се данас гнезди у Србији. Распон крила код ове птице може да достигне и до 2,8 метара, што га чини моћним летачем. Интересантно је да ова врста веома ретко лови живи плен. У Србији се почетком 20. века ова птица гнездила на већем броју локалитета, а данас могу да се виде само у клисурама река Увац, Трешњица и Милешевка, пре свега захваљујући хранилиштима која су овде формирана крајем осамдесетих година, па се данас можемо похвалити бројком од 120 парова белоглавог супа. У Србији је то строго заштићена врста, а укупна популација процењује се на око 450 јединки.
На најскупљој марки у серији, номиналне вредности 70 динара, приказана је видра (Lutra lutra). Некада широко распрострањена у Европи, врста бележи драстичан пад популације у 20. веку. Разлози су употреба хемикалија, уништавање станишта и неконтролисан лов. У нашој земљи је под строгом заштитом и забраном лова, па има стабилну и задовољавајућу бројност.
