Све троје украјинских председничких кандидата који за сада имају највише шанси да освоје председнички мандат непрекидно говоре о борби против корупције. Међу њима су Петро Порошенко и Јулија Тимошенко енормно богати и прати их глас да су управо они заштитна лица корупције. Можда баш због тога популарни стендап комичар Володимир Зеленски тренутно има највећу подршку грађана Украјине.
Иако је поверење јавности у председничке кандидате генерално ниско, после првобитног вођства Тимошенкове, када је Порошенко имао безначајну подршку од пет одсто у анкетама, пре неколико дана су истраживања четири агенције показала да Зеленски има подршку између 21 и 23 одсто, Тимошенко око 19 одсто, а Порошенко око 14 одсто.
Од невероватних 89 пријављених кандидата за председничке изборе који ће се одржати 31. марта, „зелено светло” за председничку трку је добило њих 44. Дакле, тренутно је Зеленски, који глуми председника у популарној телевизијској серији, у предности у односу на актуелног председника, који ће покушати да освоји други председнички мандат. То је од распада Совјетског Савеза и независности Украјине пошло за руком једино Леониду Кучми.
Не зна се поуздано шта је допринело популарности комичара. Да ли то што се грађани идентификују са ликом који од 2015. године игра у комедији „Слуга народа”, односно са средњошколским наставником који изненада постаје председник након што један снимак у коме критикује корупцију постаје хит на интернету? Или је, како украјински медији пишу, популарност „погурао” новац милијардера Игора Коломојског, који је напустио земљу после сукоба са садашњим председником Порошенком и који наводно стоји иза кандидатуре Зеленског?
Иако је признао пословне везе с банкаром, али негира да он управља његовом кандидатуром – извесна веза између Зеленског и Коломојског постоји. Комичар је објавио своју кандидатуру на каналу који емитује „Слугу народа” и који је у власништву медијске компаније Коломојског. Овај тајкун се сматра једним од спонзора промене власти у Украјини 2014. и финансијером добровољачких јединица које су се бориле на истоку Украјине. На крају, биће да је комичар само прецизно одабрана личност која би требало да пробуди и придобије украјинске грађане засићене политичком елитом.
А Јулија Тимошенко, која је донедавно водила по популарности у председничкој трци – још једно је „старо” и добро познато лице у Украјини. Док се Зеленски обраћа осиромашеним Украјинцима тврдећи да ће, ако победи, повећати плате и увести интернет и у најмања села како би спречио егзодус становништва, Тимошенкова, која јесте у врху листе кандидата али има и много негативних процентних поена, прво покушава да убеди европску пословну заједницу да ће спровести све оно што је ЕУ важно. На том списку јесте на првом месту корупција.
Како ће бити уређени будући односи са Русијом – тема је коју безмало сви кандидати избегавају. Евентуални утицај Русије је спречен чак и одлуком да украјински држављани који живе или раде у Русији неће моћи да гласају, тако да би морали да посете конзулат у трећој земљи или отпутују у Украјину да би изашли на изборе.
Бивше 58-годишње премијерке многи се сећају по бурној политичкој каријери, која је обиловала скандалима, а на крају је две и по године провела и у затвору. Била је осуђена на седмогодишњу затворску казну након што је у октобру 2011. године проглашена кривом за прекорачење овлашћења, јер је 2009. године наредила државној нафтној компанији „Нафтогас” да потпише по њену земљу неповољан уговор с Русијом о испоруци гаса, захваљујући чему је стекла милионе долара. Пошто ју је Виктор Јанукович послао у затвор, западне државе су оштро протестовале тврдећи да је суђење било политички мотивисано.
Деведесетих година прошлог века Тимошенкова је чак била осумњичена да је с рачуна компанија којима су управљали она и бивши премијер Павло Лазаренко пребачен новац на рачун убица политичара Јевхена Шарбана. Британски лист „Индипендент” је 2014. објавио резултате истраге коју је спровела једна лондонска адвокатска канцеларија. Она је наводно открила да лидерка украјинске опозиције и чланови њене породице на десетинама банкарских рачуна имају милионе долара.
Отприлике у то време, током протеста на Мајдану, данашња лидерка Отаџбине је пуштена из затвора.
Тимошенкова је позната и по томе што је два пута била премијерка Украјине, први пут 2005, потом од 2007. до 2010. Остала је упамћена као један од лидера „наранџасте револуције” након председничких избора у Украјини 2004, после које је Виктор Јушченко дошао на место председника. У јануару 2005. часопис „Форбс” је Јулију Тимошенко прогласио трећом најмоћнијом женом на свету, испред ње су биле Кондолиза Рајс и заменица кинеског премијера Ву Ји. Ипак, односи између Јушченка и премијерке Тимошенку се се погоршали због рата у Грузији када се она није сложила са Јушченковом осудом Русије.
Тимошенкова до сада није имала среће на председничким изборима: пре девет година је изгубила изборе од Јануковича, а од садашњег председника Порошенка 2014. године. Политичка ветеранка је овог пута обећала да ће одступити са председничког места ако за првих 100 дана не размонтира стари систем власти.