Novosti online

Украјинска политичка ветеранка против комичара и краља чоколаде

Све тро­је укра­јин­ских пред­сед­нич­ких кан­ди­да­та ко­ји за са­да има­ју нај­ви­ше шан­си да осво­је пред­сед­нич­ки ман­дат не­пре­кид­но го­во­ре о бор­би про­тив ко­руп­ци­је. Ме­ђу њи­ма су Пе­тро По­ро­шен­ко и Ју­ли­ја Ти­мо­шен­ко енорм­но бо­га­ти и пра­ти их глас да су упра­во они за­штит­на ли­ца ко­руп­ци­је. Мо­жда баш због то­га по­пу­лар­ни стен­дап ко­ми­чар Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски тре­нут­но има нај­ве­ћу по­др­шку гра­ђа­на Укра­ји­не.

Иако је по­ве­ре­ње јав­но­сти у пред­сед­нич­ке кан­ди­да­те ге­не­рал­но ни­ско, по­сле пр­во­бит­ног вођ­ства Ти­мо­шен­ко­ве, ка­да је По­ро­шен­ко имао бе­зна­чај­ну по­др­шку од пет од­сто у ан­ке­та­ма, пре не­ко­ли­ко да­на су ис­тра­жи­ва­ња че­ти­ри аген­ци­је по­ка­за­ла да Зе­лен­ски има по­др­шку из­ме­ђу 21 и 23 од­сто, Ти­мо­шен­ко око 19 од­сто, а По­ро­шен­ко око 14 од­сто.

Од не­ве­ро­ват­них 89 при­ја­вље­них кан­ди­да­та за пред­сед­нич­ке из­бо­ре ко­ји ће се одр­жа­ти 31. мар­та, „зе­ле­но све­тло” за пред­сед­нич­ку тр­ку је до­би­ло њих 44. Да­кле, тре­нут­но је Зе­лен­ски, ко­ји глу­ми пред­сед­ни­ка у по­пу­лар­ној те­ле­ви­зиј­ској се­ри­ји, у пред­но­сти у од­но­су на ак­ту­ел­ног пред­сед­ни­ка, ко­ји ће по­ку­ша­ти да осво­ји дру­ги пред­сед­нич­ки ман­дат. То је од рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за и не­за­ви­сно­сти Укра­ји­не по­шло за ру­ком је­ди­но Ле­о­ни­ду Куч­ми.

Не зна се по­у­зда­но шта је до­при­не­ло по­пу­лар­но­сти ко­ми­ча­ра. Да ли то што се гра­ђа­ни иден­ти­фи­ку­ју са ли­ком ко­ји од 2015. го­ди­не игра у ко­ме­ди­ји „Слу­га на­ро­да”, од­но­сно са сред­њо­школ­ским на­став­ни­ком ко­ји из­не­на­да по­ста­је пред­сед­ник на­кон што је­дан сни­мак у ко­ме кри­ти­ку­је ко­руп­ци­ју по­ста­је хит на ин­тер­не­ту? Или је, ка­ко укра­јин­ски ме­ди­ји пи­шу, по­пу­лар­ност „по­гу­рао” но­вац ми­ли­јар­де­ра Иго­ра Ко­ло­мој­ског, ко­ји је на­пу­стио зе­мљу по­сле су­ко­ба са са­да­шњим пред­сед­ни­ком По­ро­шен­ком и ко­ји на­вод­но сто­ји иза кан­ди­да­ту­ре Зе­лен­ског?

Иако је при­знао по­слов­не ве­зе с бан­ка­ром, али не­ги­ра да он упра­вља ње­го­вом кан­ди­да­ту­ром – из­ве­сна ве­за из­ме­ђу Зе­лен­ског и Ко­ло­мој­ског по­сто­ји. Ко­ми­чар је об­ја­вио сво­ју кан­ди­да­ту­ру на ка­на­лу ко­ји еми­ту­је „Слу­гу на­ро­да” и ко­ји је у вла­сни­штву ме­диј­ске ком­па­ни­је Ко­ло­мој­ског. Овај тај­кун се сма­тра јед­ним од спон­зо­ра про­ме­не вла­сти у Укра­ји­ни 2014. и фи­нан­си­је­ром до­бро­во­љач­ких је­ди­ни­ца ко­је су се бо­ри­ле на ис­то­ку Укра­ји­не. На кра­ју, би­ће да је ко­ми­чар са­мо пре­ци­зно ода­бра­на лич­ност ко­ја би тре­ба­ло да про­бу­ди и при­до­би­је укра­јин­ске гра­ђа­не за­си­ће­не по­ли­тич­ком ели­том.

А Ју­ли­ја Ти­мо­шен­ко, ко­ја је до­не­дав­но во­ди­ла по по­пу­лар­но­сти у пред­сед­нич­кој тр­ци – још јед­но је „ста­ро” и до­бро по­зна­то ли­це у Укра­ји­ни. Док се Зе­лен­ски обра­ћа оси­ро­ма­ше­ним Укра­јин­ци­ма твр­де­ћи да ће, ако по­бе­ди, по­ве­ћа­ти пла­те и уве­сти ин­тер­нет и у нај­ма­ња се­ла ка­ко би спре­чио ег­зо­дус ста­нов­ни­штва, Ти­мо­шен­ко­ва, ко­ја је­сте у вр­ху ли­сте кан­ди­да­та али има и мно­го не­га­тив­них про­цент­них по­е­на, пр­во по­ку­ша­ва да убе­ди европ­ску по­слов­ну за­јед­ни­цу да ће спро­ве­сти све оно што је ЕУ ва­жно. На том спи­ску је­сте на пр­вом ме­сту ко­руп­ци­ја.

Ка­ко ће би­ти уре­ђе­ни бу­ду­ћи од­но­си са Ру­си­јом – те­ма је ко­ју без­ма­ло сви кан­ди­да­ти из­бе­га­ва­ју. Евен­ту­ал­ни ути­цај Ру­си­је је спре­чен чак и од­лу­ком да укра­јин­ски др­жа­вља­ни ко­ји жи­ве или ра­де у Ру­си­ји не­ће мо­ћи да гла­са­ју, та­ко да би мо­ра­ли да по­се­те кон­зу­лат у тре­ћој зе­мљи или от­пу­ту­ју у Укра­ји­ну да би иза­шли на из­бо­ре.

Бив­ше 58-го­ди­шње пре­ми­јер­ке мно­ги се се­ћа­ју по бур­ној по­ли­тич­кој ка­ри­је­ри, ко­ја је оби­ло­ва­ла скан­да­ли­ма, а на кра­ју је две и по го­ди­не про­ве­ла и у за­тво­ру. Би­ла је осу­ђе­на на сед­мо­го­ди­шњу за­твор­ску ка­зну на­кон што је у ок­то­бру 2011. го­ди­не про­гла­ше­на кри­вом за пре­ко­ра­че­ње овла­шће­ња, јер је 2009. го­ди­не на­ре­ди­ла др­жав­ној нафт­ној ком­па­ни­ји „Наф­то­гас” да пот­пи­ше по ње­ну зе­мљу не­по­во­љан уго­вор с Ру­си­јом о ис­по­ру­ци га­са, за­хва­љу­ју­ћи че­му је сте­кла ми­ли­о­не до­ла­ра. По­што ју је Вик­тор Ја­ну­ко­вич по­слао у за­твор, за­пад­не др­жа­ве су оштро про­те­сто­ва­ле твр­де­ћи да је су­ђе­ње би­ло по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­но.

Де­ве­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка Ти­мо­шен­ко­ва је чак би­ла осум­њи­че­на да је с ра­чу­на ком­па­ни­ја ко­ји­ма су упра­вља­ли она и бив­ши пре­ми­јер Па­вло Ла­за­рен­ко пре­ба­чен но­вац на ра­чун уби­ца по­ли­ти­ча­ра Јев­хе­на Шар­ба­на. Бри­тан­ски лист „Ин­ди­пен­дент” је 2014. об­ја­вио ре­зул­та­те ис­тра­ге ко­ју је спро­ве­ла јед­на лон­дон­ска адво­кат­ска кан­це­ла­ри­ја. Она је на­вод­но от­кри­ла да ли­дер­ка укра­јин­ске опо­зи­ци­је и чла­но­ви ње­не по­ро­ди­це на де­се­ти­на­ма бан­кар­ских ра­чу­на има­ју ми­ли­о­не до­ла­ра.

От­при­ли­ке у то вре­ме, то­ком про­те­ста на Мај­да­ну, да­на­шња ли­дер­ка Отаџ­би­не је пу­ште­на из за­тво­ра.

Ти­мо­шен­ко­ва је по­зна­та и по то­ме што је два пу­та би­ла пре­ми­јер­ка Укра­ји­не, пр­ви пут 2005, по­том од 2007. до 2010. Оста­ла је упам­ће­на као је­дан од ли­де­ра „на­ран­џа­сте ре­во­лу­ци­је” на­кон пред­сед­нич­ких из­бо­ра у Укра­ји­ни 2004, по­сле ко­је је Вик­тор Ју­шчен­ко до­шао на ме­сто пред­сед­ни­ка. У ја­ну­а­ру 2005. ча­со­пис „Форбс” је Ју­ли­ју Ти­мо­шен­ко про­гла­сио тре­ћом нај­моћ­ни­јом же­ном на све­ту, ис­пред ње су би­ле Кон­до­ли­за Рајс и за­ме­ни­ца ки­не­ског пре­ми­је­ра Ву Ји. Ипак, од­но­си из­ме­ђу Ју­шчен­ка и пре­ми­јер­ке Ти­мо­шен­ку се се по­гор­ша­ли због ра­та у Гру­зи­ји ка­да се она ни­је сло­жи­ла са Ју­шчен­ко­вом осу­дом Ру­си­је.

Ти­мо­шен­ко­ва до са­да ни­је има­ла сре­ће на пред­сед­нич­ким из­бо­ри­ма: пре де­вет го­ди­на је из­гу­би­ла из­бо­ре од Ја­ну­ко­ви­ча, а од са­да­шњег пред­сед­ни­ка По­ро­шен­ка 2014. го­ди­не. По­ли­тич­ка ве­те­ран­ка је овог пу­та обе­ћа­ла да ће од­сту­пи­ти са пред­сед­нич­ког ме­ста ако за пр­вих 100 да­на не раз­мон­ти­ра ста­ри си­стем вла­сти.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh