У Председништву Републике Србије данас је уручена 52. Вукова награда, коју додељује Културно-просветна заједница Србије.
Генерални секретар КПЗС Живорад Ајдачић нагласио је да се труде да препознају доследност у чувању културне баштине, неговању традиције, али и ширењу културе и остваривању врхунских домета у култури.
„Списак досадашњих добитника Вукове награде заиста је импозантан. Дело преко 500 најеминентнијих стваралаца, културних прегалаца, научника, професора, али и привредника – мецена културе, представља један од темеља наше културне историје”, рекао је Ајдачић.
Председник КПЗС Љубивоје Ршумовић био је спречен да присуствује свечаности, те је његову беседу прочитала глумица Биљана Ђуровић.
„Вук Караџић је својим грандиозним учинком обезбедио себи споменик у српском језику, историји и књижевности. Потпомогнут народним колективним и митолошким памћењем, он је из српске прошлости домамио и овековечио епске јунаке. Отворио чаробни ковчег препун моралних норми, на којима се градила српска слободарска идеја кроз векове”, истакао је Ршумовић.
Он је констатовао да су „ти јунаци, уз гусле и певаче, побеђивали заборав”.
„Марко Краљевић, Мали Радојица, Бановић Страхиња, Старина Новак имају данас своје улице и школе широм Србије. Рекло би се – прави јунаци, али нажалост без правих обожавалаца. Осуђени да се о њима пева уз гусле, они трпе подсемехе новокомпонованих ‘фанова’ поп и рок звезда и поразе од пластичних спејдермена, хари потера и сунђер бобова”, оценио је Ршумовић.
Вукова награде за 2015. годину уручена је редитељу проф. др Предрагу Бајчетићу из Београда, књижевнику Јанку Вујиновићу (Београд), новинару, публицисти и писцу Борку Гвозденовићу, књижевнику проф. др Драгутину Ђукићу (Чачак).
Борко Гвозденовић прима награду (Фото Танјуг/О.Т.)
Награда је додељена и Српском културном центру „Свети Сава” (Суботица), диригенту проф. Бојану Суђићу (Београд), књижевнику Мирославу Тохољу (Београд), академском сликару Радовану Мићи Трнавцу (Београд), публицисти и посленику културе проф. Драгославу Ћерковићу (Београд) и новинару, публицисти Миомиру Филиповићу (Сремска Митровица).
Добитници Изузетне Вукове награде су књижевник, академик Матија Бећковић, оперска уметница мр Јадранка Јовановић и Гимназија у Крушевцу, јавља Танјуг.
Бећковић је, обративши се присутнима, рекао да је „одликован двоструко – Вуковом наградом и чашћу да се захвали у име награђених”.
„Неопходно је да се сваких 100 година појави нови Вук Караџић. Његов задатак би био да уведе народни језик у књижевност. Показлао се да наша књижевност има неодољиву потребу да се одваја од народа и народног језика, до степена када је више нико не чита и не разуме”, истакао је он.
Бећковић је нагласио да је „усмена књижевност велика привилегија народа и зато народ и не интересује писана књижевност све док она не постане као усмена”.
„Српски народ је онај исти народ који је створио бесмртну народну књижевност. Немогуће је да такав народ не може да научи најједноставнију азбуку на свету. Отпор описмењавању је намеран и има неки дубоки и дубљу разлог. Изгледа да због нечега наш народ нема поверења у писменост, зато је његова усменост далеко развијенија”, рекао је књижевник.
Он је казао да захтев „Пиши као што говориш”, није прихваћен и више служи као упозорење да тако не треба чинити.
„Данас више нико не пише ни онако како говори, ни оно што говори, ни оно што мисли. Пише како не говори, а говори како не мисли. Зато нико и не чита како је написано. Чита између и испод редова онако како није написано. Писање је више начин да се прикрије оно сто је написано. Ко је у томе умешнији, већи је и уметник”, оценио је Бећковић.
Диригент Бојан Суђић, који је због обавеза био спречен да присуствује, у беседи, прочитаној на свечаности, каже да „Вукова награда представља потврду да вера у мрвицу и трен, који мењају свет, није самообмана, већ да таква спознаја постоји и у свести шире хјавности”.
„Велика је привилегија бавити се уметношћу и преносити своја искуства млађима…Ту привилегију лично уживам већ пуне три деценије, верујући да сва бесмртна музика коју кроз личну интерпретацију преносим ансамблу и публици, чини свет бољим, макар за мрвицу и макар на трен”, нагласио је Суђић.
