STRAZBUR – U Evropskom parlamentu u Strazburu danas je usaglašen tekst nove rezolucije o Srbiji, koji će se naći na glasanju Odbora za spoljne poslove EP (AFET) 28. januara, a u koji je Tanjug imao uvid.
Spoljnopolitički odbor EP u Strazburu raspravljao je danas o usaglašenim amandmanima evropskih poslanika na nacrt rezolucije o Srbiji koji je u decembru podneo izvestilac EP za Srbiju Dejvid Mekalister.
Mekalister je, otvarajući današnju raspravu, rekao da srpska vlada ostaje aktivno posvećena svom strateškom cilju pristupanja Evropskoj uniji.
„Srbija je postigla značajan napredak na svom putu ka EU. Otvaranje prvih poglavlja u decembru bilo je zasluženo priznanje napretka učinjenog u poslednjih nekoliko meseci, naročito u normalizovanju odnosa sa Kosovom“, istakao je on.
Mekalister je ukazao da Srbiju čeka još puno posla i poručio da će naša zemlja u svojim naporima imati punu podršku Evropskog parlamenta.
Usaglašeni tekst rezolucije o Srbiji naći će se na glasanju AFET-a idućeg četvrtka u Briselu, a trebalo bi da bude usvojen na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta 3. februara u Strazburu.
Nacrt rezolucije pozdravlja otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU u decembru prošle godine, izražava nadu da bi i poglavlja 23 i 24 mogla biti otvorena početkom 2016. godine i pozdravlja angažovanje Beograda u normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Tim dokumentom se ističe i značaj konstruktivnog pristupa srpske Vlade regionalnoj saradnji.
Na nacrt je podneto 190 amandmana koji su potom usaglašavani.
Usaglašenim amandmanima, u koje je Tanjug imao uvid, pozdravlja se proces normalizacije odnosa sa Prištinom i poziva Srbija da brzo primeni svoj deo sporazuma postignutih 25. avgusta 2015. godine u Briselskom dijalogu.
Beograd i Priština se, takođe, pozivaju da se uzdrže od negativne retorike i učine napredak u punoj primeni već postignutih sporazuma.
Jedan od amandmana izražava i nadu da pitanje neuspelog pokušaja Kosova da postane clan Uneska neće osujetiti dijalog i, kako se navodi, „buduću integraciju Kosova u regionalne i međunarodne organizacije“.
Poslanici su usaglašenim amandmanima odali priznanje Srbiji na konstruktivnom pristupu migrantskoj krizi, da je Srbija partner EU od suštinskog značcaja i pomoći na Balkanu i da je otuda neophodno da joj EU obezbedi sredstva i adekvatnu finansijsku pomoć.
Poslanici se u amandmanima osvrću i na potrebu da Srbija „učini veći napor“ i „progresivno“ uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa poltikom EU, a to, kako se navodi, uključuje i politiku Srbije prema Rusiji. U tom kontekstu poslanici ocenjuju da je „spovođenje zajedničkih vojnih vežbi Rusije i Srbije za žaljenje.“
Poslanici u usaglašenim amandmanima izražavaju i zabrinutost što nije došlo do napretka u pogledu slobode izražavanja i slobode medija i „primećuju sa zabrinutošću stalan politički pritisak koji potkopava sklobodu medija što dovodi do rastuće autocenzure“.
Oni naglašavaju i ključni značaj principa vladavine zakona i „vitalan značaj nezavisnosti sudstva“ izražavajući zabrinutost zbog nagomilanih sudskih predmeta.
U Nacrtu rezolucije se pozdravlja posvećenost Srbije evropskim integracijama i navodi da je usvojena ambiciozna reformska agenda.
Pozdravlja se i napredak koji je Srbija učinila na unapređenju poslovnog okruzenja, smanjenjem budžetskog deficita i promenom radnog zakonodavstva.
