Судбина простора око изгорелог Тржног центра „Депо” у Булевару краља Александра коначно је позната – у овом комплексу где је и уништени објекат градиће се хотел, локали и канцеларије на око 12.000 квадрата. Ови комерцијални садржаји предвиђени су планским документом за тај део Булевара краља Александра. До краја године Дирекција за грађевинско земљиште требало би, сазнајемо у Градској управи, да огласи продају те парцеле.

Ипак, сви радови на згради у којој је некад био „Депо”, а давне 1892. године били смештени први трамваји, требало би да буду усмерени на то да се очува сећање на првобитну функцију овог простора. Због тога су препоруке Завода за заштиту споменика културе града Београда да се изврши пренамена зграде у Музеј јавног градског саобраћаја, изложбени простор, уметничке и занатске атељее…

Од пожара у коме су пре пуне две године у потпуности уништене две хале ТЦ „Депо” у Булевару краља Александра 142 до данас се није ништа пуно променило – оголели и огарављени зидови штрче над булеваром, шут и нагореле греде још чаме у једном ћошку оголеле зграде, катанци висе на зарђалим вратима.

Објекат нису прегледали ни статичари, иако је то одмах после пожара било најављивано. У овај објекат ушли су само запослени у ГСП-у.

– Убрзо после пожара, наши стручњаци из „Електрограђевинске оперативе” прегледали су објекат како би утврдили да ли нешто може да утиче на безбедност пролазника јер се зграда налази уз сам тротоар. По њиховом налогу уклоњене су кровне греде и постављена је заштитна ограда – каже Жељко Милковић, директор Градског саобраћајног предузећа.

После пожара 2014. године, ГСП је Заводу за заштиту споменика послао захтев за издавање услова за санацију „Депоа”.

– То је подразумевало и прилагање имовинскоправне документације, идејног архитектонског решења и, у овом случају, налаза вештака и записника о пожару. ГСП-у је дато одређено време да допуни захтев што је он значајним делом и учинио – кажу у овој установи културе од националног значаја. У међувремену је на снагу ступио Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи па је сву документацију ГСП морао да да достави посредством локалне самоуправе. По том закону, локална самоуправа је задужена да све потребне папире обједини и шаље надлежним институцијама.

Како је истакао Жељко Милковић, ГСП је урадио све што је у његовој моћи, а сада је за сва питања у вези са „Депоом” надлежан град.

Закупци остали без тезги

Просторије „Депоа” у булевару годинама су под закупом држале „Градске пијаце”. После пожара који је за сат времена прогутао све тезге и робу, деведесетак закупаца остало је без целокупне имовине. Већина њих захтевала је да посао наставе у хали три која се налази иза изгорелог објекта, али им то надлежни нису дозволили.

За ове продавце одређена је локација на пијаци „Ђерам” и то под куполом новог монтажног објекта налик шатри. После 15 месеци од пожара они су добили могућност да раде. Већина њих ипак није пристала на нову локацију и услове у њој, тако да се сада на „Ђерму” у „Новом Депоу” налази њих десетак.

Први објекат за одржавање возила градског превоза

Трамвајски депо подигнут је као први објекат за смештај и одржавање возила јавног градског саобраћаја у Београду и Србији. Његовом изградњом омогућено је да се 14. октобра 1892. године отвори прва трамвајска линија Калемегдан – Славија, којом су саобраћала возила на коњску вучу.

– Од тада па до данас Трамвајски депо је у једном свом делу очувао првобитну намену у градском саобраћају, док је други део током деведесетих година 20. века адаптиран у продајни простор. У складу са Законом о културним добрима, Трамвајски депо у Булевару краља Александра 142 због својих културно-историјских вредности ужива статус добра под претходном заштитом и истовремено се налази у оквиру културног добра – археолошког налазишта Антички Сингидунум – кажу у Заводу.

У „Депоу” никад није био логор

Објекти и простор Трамвајског депоа на углу Булевара краља Александра и Средачке, према подацима којима располаже Завод, никада нису били у функцији логора, како се ових дана могло прочитати у медијима.

– Нејасноће су настале последњих година услед погрешних тумачења историјских чињеница и назива. Депо су најпре биле штале, а потом шупе у зависности на који погон су се покретали трамваји. У погрешном преношењу информација у јавности се стекао утисак да се у депоу налазио логор Топовске шупе, који је током 1941. године формиран заправо на Аутокоманди на некадашњем артиљеријском вежбалишту Војске краљевине Србије. Сам термин шупе и намена тог логора временом се пренео на Трамвајски депо – објашњавају у Заводу.