Вакцина против рака која у експерименталној фази на мишевима лечи чак 97 одсто разних малигних тумора у наредним месецима требало би да се у клиничким испитивањима користи на људима оболелим од блажег облика лимфома, преноси сајт „Унилад”.

Иако је пред истраживачима дуг пут да потврде своја очекивања, уколико се овај лек покаже успешним, стручњаци очекују да би могао да постане доступан пацијентима оболелим од малигних обољења за годину или две. Досадашња испитивања показала су да овај медикамент који мишеви добијају путем инјекција има веома мало нежељених ефеката укључујући грозницу, а његовом применом искључује се хемиотерапија. Вакцина против рака утиче на имунолошки систем да напада туморе. Истраживачи верују да ће овакво лечење бити веома успешно за оболеле од лимфома, врсте рака који најчешће прво напада лимфне чворове, али и за пацијенте који имају неки други облик рака, јер „тера” имуни систем да детектује и нападне малигне ћелије. У истраживању које би требало да почне током 2018. године учествоваће 35 оболелих, а дејство вакцине против рака испитиваће се кроз две студије. Сваки учесник истраживања ће, упоредо са терапијом вакцинама против рака која ће се спроводити два пута током шест недеља, примати и малу дозу зрачења. За сада није утврђено колики ће временски размак бити између примања вакцина. Стручњаци напомињу да иако се лек добија кроз вакцину, не ствара трајни имунитет на малигну болест.

Професор др Роналд Ливај, онколог са Универзитета Станфорд и вођа истраживачког тима, нада се да ће нови третман карцинома бити вишеструко користан, али признаје да је потребно још много испитивања на њему.

„Натерати имуни систем да бије битку са раком је једно од најновијих открића у борби против ове болести. Људи морају да буду свесни да је ово откриће још у повоју и да и даље истражујемо безбедност и добробит ове терапије. Реч је о два лека који се убризгају оболелом, а њихова комбинација је, како смо већ утврдили тестирањем, безбедна за људе”, објашњава професор Ливај.

Слични облици лечења су такође одобрени за одређене врсте леукемије и лимфома, али код ове терапије имуне ћелије се уклањају из организма пацијента и уз помоћ генетске модификације усмеравају се да нападају туморе. Њиховим убризгавањем назад у тело пацијента почиње и дејство терапије. Невоља са оваквим начином лечења је што је изузетно скупо, а стопа преживљавања пацијената који пролазе кроз ову терапију креће од 10 до 60 одсто.