Парови који не могу да добију потомство природним путем ускоро ће поново моћи да се пријаве за поступак вантелесне оплодње и код приватника. И они грађани који имају проблема са очном катарактом моћи ће о трошку државе да се оперишу у приватним офталмолошким клиникама. Ове вести са нестрпљењем су дочекали супружници који муку муче да стигну на ред у државним гинеколошким клиникама како би добили могућност за вештачку оплодњу и пацијенти који годинама чекају на спасоносну интервенцију на оку.
На листама чекања за операцију катаракте је око 30.000 пацијената, а годишње се у државним болницама обави највише 15.000 операција. Због тога многи пацијенти плаћају интервенције код приватника, које стају од 800 до 1.500 евра по оку.
– Када сам пре неколико месеци, после вишегодишњег чекања, оперисао катаракту на једном оку, докторка ми је рекла да ће одмах покушати да ми закаже интервенцију и на другом. Речено ми је да ћу морати да сачекам више од годину и по дана. Када су остали пацијенти који су били са мном у соби почели да се смеју јер сам се запитао да ли ћу дочекати другу операцију будући да имам 86 година, лекарка је са осмехом рекла: „Па ваљда се не журите нигде, нећете у пилоте” – објашњава Београђанин Н. Д.
Парови који чекају да уђу у поступак бесплатне вантелесне оплодње у државним клиникама сматрају да се превише времена губи на папирологију и да ће им доста значити то што ће поново моћи да се определе и за одлазак код приватника. Стручњаци појашњавају да се у Европи обави око 1.050 циклуса вештачке оплодње на милион становника, што би простом рачуницом значило да код нас би годишње треба урадити око 7.000 поступака. Реалност је тренутно другачија: у пет државних клиника годишње се обави свега око 1.500 покушаја вантелесне оплодње.
– Имамо случај жене из Новог Сада која је прву комисију за улазак у поступак вантелесне оплодње прошла две до три недеље пре него што је навршила 40 година, а на другу комисију била је позвана два дана после рођендана. Лекари су је одбили јер се бесплатни поступци не раде женама старијим од 40 година. Држава о томе мора да води рачуна и да оне које уђу у поступак пре 40. године, морају до краја да прођу процес без обзира на то што су прешле старосну границу коју је држава прописала за бесплатан покушај вештачке оплодње – наглашава Ивана Брцан, са портала „Бебац”.
Како за „Политику” објашњава др Верица Лазић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање, тренутно се формирају критеријума за закључење уговора са приватницима и убрзо ће РФЗО на својој интернет страници објавити јавни позив за приватне здравствене установе. Овим позивом биће прописани услови које приватне здравствене установе морају да испуне да би закључиле уговор са РФЗО-ом. После закључивања уговора почеће упућивање осигураника у приватне установе за услуге вантелесне оплодње и операције катаракте.
– РФЗО ће уговоре са приватним здравственим установама закључити на годину дана, што је у складу са Правилником о уговарању здравствене заштите. Упућивање осигураних лица у приватне здравствене установе обављаће се до броја који буде утврдио Институт за јавно здравље. Што се тиче операције катаракте, листе чекања су дуге и РФЗО ће приватним клиникама које се баве офталмологијом понудити најоптималнију економску цену како бисмо што пре склопили уговоре и смањили листе чекања – појаснила је др Лазић.
У Министарству здравља наглашавају да постоји могућност да грађани бесплатно одлазе и код приватних лекара за неке друге интервенције, али да за то мора да се направи „лична карта” ординација, како би надлежни знали на које специјалности и интервенције у приватном власништву могу да рачунају. Према незваничним подацима, у Србији има око 1.300 приватних здравствених установа, у којима је запослено више од 10.000 људи.
