Чачак – Правни наследници рехабилитованог Чачанина Владимира Стегњајића (1947–2011), супруга Милена и син Александар (45), добили су од државе, као накнаду нематеријалне штете, милион динара, али су на име тужби за таксе и пресуде морали да плате укупно 1.267.000 динара, под претњом принудног извршења. Како се догодило да дара буде већа него мера, има ли смисла покретати поступак за накнаду ако се поступци завршавају оваквом рачуницом?
– После пресуда Вишег, Апелационог и Врховног касационог суда упутио сам и жалбу Уставном суду Србије, ради заштите људских права и слобода зајемчених највишим актом наше државе. И године једна за другом пролазе, али одговора још нема. Уставну жалбу написали смо одмах после пријема ревизије коју је Врховни касациони суд донео још 29. октобра 2015. године – каже Александар Стегњајић за „Политику”.
Он напомиње да ниједан од три суда није одредио исти износ одштете и укратко описује судбину захтева за накнаду штете због лишвања слободе његовог оца.
Стегњајићи, супруга и син, најпре су се, на основу Закона о рехабилитацији, обратили Министарству правде – Комисији за рехабилитационо обештећење, како би са њима закључили вансудско поравнање о накнади, али тужени није одговорио.
Затим су, преко адвоката, послали тужбу Вишем суду у Чачку захтевајући да одштета буде – 39 милиона динара за супругу, 42 милиона за сина. Тај суд одмерио је: супруга нема право на накнаду, сину се досуђују два милиона динара. Ту су Милена и Александар платили, на име такса за тужбу и пресуду, по 195.000 динара.
Републичко јавно тужилаштво жалило се на ту пресуду Апелационом суду у Крагујевцу који је одштету смањио на 400.000 динара, али су се и тужиоци жалили, па зато, на име такса, морали да плате нових 390.000.
Против правоснажне пресуде донете у другом степену Александар Стегњајић је благовремено изјавио ревизију Врховном касационом суду (још 487.000 за таксе), који је одштетни износ подигао на укупно милион динара, што је Александру и исплаћено.
Чачански занатлија Владимир Стегњајић, био је ухапшен 1979. са још шесторо касније оптужених под теретом да су припадали групи „Српски национални демократски покрет за стварање велике Србије”. Он је проглашен кривим због дела удруживања ради непријатељске делатности, под наводима да је „умножавао текстове, организовао израду симбола четничког покрета, кокарде и мртвачке главе, пресликавао и умножавао фотографије са снимљеним четницима, фотографисао се више пута са симболима четничког покрета, поред осталог и на Равној гори”.
Само након десетак година са таквим симболима улазило се у Српску скупштину.
После хапшења у Чачку био је 1980. осуђен на осам и по година затвора због поменуте кривице и у КПД „Забела” издржао седам година, седам месеци и 10 дана.
Александар Стегњајић, по образложењу пресуде, има право на накнаду штете као дете које је расло без једног или оба родитеља, по члану седам тачка пет Закона о рехабилитацији.
